Sa MMF-om o budžetu i javnom dugu
BEOGRAD - Glavne teme razgovora sa predstavnicima MMF-a, povodom eventualnog novog aranžmana sa Srbijom, biće ograničavanje budžetskog deficita i rasta javnog duga, pre svega kroz smanjenje javne potrošnje, naveli su stručnjaci.
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je ranije da će misija MMF-a doći u Srbiju 13. novembra kako bi obavila uvodne razgovore uoči razgovora o novom aranžmanu koji se očekuju u januaru i februaru naredne godine.
Dinkić je rekao da će u novembru biti obavljena prva faza razgovora i da će misija MMF-a boraviti u Srbiji oko nedelju dana, posle čega slede eventualni razgovori o novom aranžmanu.
Stručnjak za međunarodne finansije Dejan Jovović istakao je da je MMF restriktivna, međunarodna finansijska institucija, koja posmatra odgovarajuće parametre, ima svoje šablone, koji se pre svega odnose na potrebu smanjenja javne potrošnje, odnosno smanjenje budžetskog deficita i javnog duga.
MMF će, kad bude došao, pre svega zanimati taj ekonomski aspekt, a ne razvojna komponenta, rekao je Jovović.
Prema njegovim rečima, u novembru će doći neka vrsta tehničke misije, a onda bi početkom iduće godine trebalo da usledi nastavak pregovora."Ja očekujem da u prvom kvartalu naredne godine postignemo dogovor o aražmanu sa MMF-om, verovatno stend baj aranžman, videćemo samo na koji period", naveo je Jovović.
Kako je objasnio, aranžman sa MMF-om je značajan jer Srbija time dobija odgovarajući kredibilitet u međunarodnim razmerama, odnosno u očima stranih kreditora koji posmatraju sve ono što Fond dogovori.
"Imamo veoma mali priliv stranih investicija i zaključenje aranžmana bi bilo pozitivan signal za strane investitore, da dođu da više investiraju u Srbiju", rekao je Jovović.
Ekonomista Ljubomir Madžar istakao je da MMF ima dva opšta uslova, a to su smanjenje deficita u budžetu i ograničenje daljeg rasta javnog duga.
"Oni su i ranije na tome insistirali, i to je zapravo rezultanta mnogih drugih stvari koje se rade u našoj ekonomskoj politici", naveo je Madžar.
"Pored toga, oni će verovatno ići i nešto detaljnije, i pretpostavljam da će biti govora o platama u javnom sektoru, koje su znatno veće od plata u privatnom sektoru", istakao je on.
Prema rečima Madžara, verovatno će biti govora i o subvencijama, "budući da naša država daje veliki broj različitih subvencija, od kojih su mnoge ekonomski potpuno neopravdane, i nema nikakvih izgleda da iz njih proisteknu neki korisni privredni efekti".
"Verujem da će biti govora i o našim lokalnim finansijama, koje su se pomalo otele kontroli, i tu će opet biti mesta insistiranju na ograničavanju rashoda, posebno na ograničavanju ekspanzije zaposlenosti u lokalnim samoupravama", naveo je on.
Kako je naglasio Madžar, opštine su preraspodelom republičkih sredstava dobile znatan novac, koji nisu upotrebile za ulaganja i obavljanje nekih korisnih privrednih funkcija, nego su povećale broj radnih mesta, "i na taj način uhlebile jedan broj stranačkih funkcionera".
"Dakle, biće govora o ukupnim rashodima, ali će biti govora i o strukturi tih rashoda, uključujući verovatno i prosvetu i zdravstvo, gde je dobar broj ustanova neracionalno organizovan, i gde se koristi više novca, nego što bi to trebalo".
"Drugim rečima, postoje mogućnosti, da se reorganizacijom uštede sredstva, bez smanjenja opsega i kvaliteta odgovarajućih usluga", rekao je Madžar.
Ministar Dinkić izjavio ranije i da je sa MMF-om dogovoreno da konsolidovani budžetski deficit za 2013. može biti i nešto veći od planiranih 3,6 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda (BDP).
On je rekao da veći deficit konsolidovanog budžeta može biti rezultat uvećanih izdataka za kompenzaciju dugova nasleđenih iz prošlosti, a ne zbog prepravke budžeta za sledeću godinu, pošto je on dobro napravljen.
Dinkić je izrazio ubeđenje da će Misija MMF-a, koja dolazi u Beograd 13. novembra, potvrditi predlog budžeta za iduću godinu.
