"Količina sumporne kiseline potrebna za Jadar se nalazi u veštačkim đubirivima" Jovović razotkrio mitove: Da li je stvarno štetna?

Shutterstock, Kurir Televizija

Pitanje koje se svakodnevno postavlja u društvu jeste da li se litijum može eksploatisati na održiv način, da se ekološki rizici svedu na minimum? Na ovu temu za Kurir televiziju govorio je prof. dr. Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta.

- Imali smo negativnih iskustva rudarenja u Srbiji, a onda imamo pozitivnu stranu rudarenja u Srbiji koja se ostvarila u poslednjim ogidnama, kao Bor i Majdanpek. Rudnik u Majdanpeku je potpuno savremen, kao u Kini ili Australiji - rekao je na početku svog izlaganja.

Kurir Televizija 
foto: Kurir Televizija

Jovović je istakao da je sada rudarska industrija izuzetno modernizovana u svim zemljama sveta, i da više nije rizična kao nekada.

- Ne vidim razloga da ovo ne bude izvodljivo kod nas. Ako se naši inženjeri nalaze na Stenfordskim listama, naši studenti koji se tako brzo zaposle po velikim svetskim kompanijama, ne znam zašto ne bi moglo ovo da se uradi. Za projekat Jadar, projekat procesnog postrojenja rudnika su uradile naše projektantske kuće - istakao je.

Korišćenje sumporne kiseline u procesu rudarenja litijuma, koja stvara najviše zabrinutosti kod građana, profesor Jovović je objasnio na sledeći način:

This browser does not support the video element.

05:21
"Količina sumporne kiselina potrebna za Jadar se nalazi u veštačkim đubirivima" Jovović razotkrio mitove: Da li je stvarno štetna? Izvor: Kurir televizija

- U svetu se koristi 200 miliona tona sumporne kiseline godišnje. Industrijske zemlje se ocenjuju po potrošnji sumporne kiseline, što je više trošite to ste razvijeniji. Ona je sirovina koja se najviše troši, čak i u fabrikama za preradu vode. Veštačka đubriva se proizvode korišćenjem količine sumprone kiseline koja bi se koristila u Jadru.

Za kraj, on se osvrnuo i na brige građana o eventualnom otpadu sumprone kiseline i njenom uticaju na ekologiju Srbije:

- Sumporna kiselina se koristi da bi rastvorila koncentrisani materijal i odvojila litijum i bor kao buduće proizvode. Sumporna kiselina se troši u tom rastvajanju. Dve trećine nje pređe u natrijum-sulfat, što je jedan od tri prozivoda koje bi prodavali. Jedna trećina postane gips koji će biti pomešan sa ostalim otpadom. Dakle ta kiselina nestane u hemijskim reakcijama.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs

Bonus video:

This browser does not support the video element.

13:04
"LITIJUM NAM JE KLJUČAN" Ministarka Begović: Građani moraju da znaju da nauka nije na strani eksploatacije, već na strani istine!  Izvor: Kurir televizija