OPET POSKUPELI PRIVATNI DOMOVI ZA STARE: Evo i za koliko! A poznato i šta koliko košta u državnom

Privatni domovi za stare ponovo su, drugi put u ovoj godini, digli cene smeštaja.

To su potvrdili iz Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite, naglašavajući da, ipak, još ima i onih koji su ostali pri cenama od ranije. Smeštaj u ovim ustanovama, poskupeo je i u januaru.

Informacija da je ponovo došlo do poskupljenja privatnih domova za stara lica, izazvala je zabrinutost među porodicama, čiji članovi borave u njima.

Jasmina S. iz Beograda čija tetka je korisnik jednog privatnog doma već pet godina, ogorčeno kaže da boravak u ovakvoj ustanovi nije luksuz nego potreba.

Dodaje da je Uprava doma u kom je smeštena njena tetka, od 1. septembra povećala cenu smeštaja za čak 15.000 dinara, zbog čega je upitno da li će moći i dalje da nastavi da ga plaća.

„Svesna sam životnog standarda u Srbiji, ali smeštaj u staračkom domu nikako ne sme da bude luksuz. Nisam smestila tetku u dom zato što sam želela, nego što sam morala. Tamo joj je lepo, srećna je, međutim finansijski će biti mnogo teško s obzirom da smo do sada izdvajali 800 evra za dom. Ako na taj novac dodamo ovih 15.000, plus mesečnu kupovinu lekova i ostalih potrepština koje su tetki potrebne, prelazimo cifru od 100.000 dinara. O čemu mi, onda, govorimo – o domu ili hotelu sa pet zvezdica?“, pita se naša sagovornica.

Dodaje da je prilikom izbora doma postojala i jeftinija opcija, ali je, kako kaže, razlika u usluzi velika.

„Bilo mi je važno da je dom čist i da tetka bude sama u sobi. To je i ona zahtevala. Naravno, gledala sam i to da njena soba ima terasu, da je na sunčanoj strani, da ima veće dvorište za šetnju, TV salu… To sve ulazi u ukupnu cenu i to mi je jasno, ali to je, opet, ono osnovno što dom mora da ima. Mislim da niko od tih ljudi ne traži previše, niti se bahati, nego prosto žele da se u domu osećaju kao kod kuće. Tako da, ne znam šta će dalje biti – da li ćemo je dovesti kod nas, pa da pronađem ženu koja će da se stara o njoj ili da razmotrimo neki dom na periferiji grada, možda čak i u drugom gradu, svakako je jeftiniji“, kaže nam ona.

„Nisu svi poskupeli“

Iz Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite potvrđuju da je došlo do korigovanja cene smeštaja kod pojedinih privatnih domova za stare.

„U skladu sa porastom cena energenata, struje, osnovnih životnih namirnica i radne snage, došlo je do povećanja cena gerontoloških usluga u privatnim domovima za stara lica. Nije bilo dogovora, u smislu da su se svih 260 domova koliko ih ima u Srbiji, dogovorili da u isto vreme promene cenovnike, nego je svaki vlasnik ponaosob razmislio, stavio na papir troškove i odlučio da koriguje cene“, kažu iz ovog udruženja.

Naglašavaju da se ne radi o drastičnom povećanju cene, te da porodice korisnika ne treba da budu zabrinute.

„Nijedan dom nije poskupeo za 200-300 evra. Jednostavno, u skladu sa današnjim potrebama i rastom cena proizvoda, vlasnici su sukcesivno dizali cene kako bi pokrili osnovne troškove smeštaja korisnika. Uopšteno, cena smeštaja kreće se od 600 do 1.000 evra, ali naravno da možete pronaći i one domove koji koštaju 450 evra. To su, mahom, domovi koji imaju više slobodnih mesta, pa su dali akciju ili su tek počeli sa radom… Ima takvih, zaista. Ipak, više je onih čija je neka najmanja cena 600 evra“, kažu nam iz Udruženja.

Dodaju da ima i onih „luksuznijih“, čija cena ide i do 1.500 evra. „Porodice biraju ono što je najbolje za njih odnosno za njihovog člana. Mnogi se rukovode cenom, ali više je onih kojima je bitan kvalitet“.

Cena zavisi od više faktora

Cena, dodaju, zavisi od više faktora, a to su grad u kom se nalazi dom, lokacija odnosno naselje, infrastruktura doma, brojnost usluga…

„U zavisnosti od toga da li je u pitanju jednokrevetna ili višekrevetna soba, stacionar ili apartman, pokretan ili nepokretan korisnik sa prvim ili četvrtim stepenom podrške i medicinskom negom, i cene se razlikuju. Korisnicima, prilikom odabira mesta u nekom od privatnih domova, ne treba prioritet da bude samo cena smeštaja. Cena jeste bitna, ali mnogo je važnije da se raspitaju kakvo je to mesto, da li je dom licenciran, da li postoje neke primedbe na njihov rad, kakav je kvalitet usluge“, objašnjavaju iz udruženja.

Kapacitet privatnih domova u Srbiji je 10.000 mesta od kojih je dve trećine u Beogradu. Trenutno je popunjeno oko 80 odsto. Ima novih domova koji su poprilično prazni, ali ima i onih koji dobro rade i uvek su puni.

Cene u državnim domovima

Od 1. februara cene smeštaja u državnim domovima za starije osobe više su za 30 odsto.

Kako su istakli iz resornog Ministarstva, imajući u vidu da se cena usluge smeštaja ustanova socijalne zaštite nije menjala dugi niz godina, odnosno od 1. oktobra 2015. godine, kao i da je u međuvremenu došlo do porasta plata i penzija u Srbiji i da se sa dosadašnjom cenom smeštaja nisu mogli pokriti ni osnovni troškovi, što bi dovelo u pitanje i samo funkcionisanje ustanove, izvršena je korekciju postojećih cena usluge smeštaja korisnika.

U zavisnosti od toga da li je u pitanju jednokrevetna ili višekrevetna soba, stacionar ili apartman, pokretan ili nepokretan korisnik sa prvim ili četvrtim stepenom podrške i medicinskom negom, i cene se razlikuju.

Najviša cena za smeštaj korisnika je u Gerontološkom centru u Beogradu, za smeštaj korisnika sa I stepenom podrške i ona iznosi 54.144 dinara, dok je najniža cena za smeštaj korisnika u Gerontološkom centru Sombor, za korisnika sa IV stepenom podrške i iznosi 26.978 dinara. U retkim situacijama kada korisnik traži da bude u dvosobnom apartmanu sa I stepenom podrške onda je cena u domu Bežanijska kosa 78.509 dinara.

Najnižu cenu u državnom domu u Beogradu platiće oni koji odaberu dvokrevetnu sobu sa četvrtim stepenom podrške (samostalni korisnici) u domu Voždovac, koja iznosi 36.871 dinar.

Kada su u pitanju kapaciteti, država za sada raspolaže sa ukupno 9.390 kreveta u 25 gerontoloških centara širom Srbije, u kojima se nalazi 7.641 korisnik.Najveće liste čekanja su u Gerontološkom centru Beograd i Gerontološkom centru Novi Sad za stacionarni smeštaj, odnosno smeštaj korisnika sa I i II stepenom podrške. Određeni broj korisnika čeka na smeštaj u ustanovama sa željom da bude isključivo smešten u određenoj ustanovi, najčešće je to u jednokrevetnoj sobi ili u apartmanu.

Kurir.rs/Nova