ŠTA BANKE RADE SA VAŠIM NOVCEM, A ŠTA KADA VAM ON ZATREBA: Sve do detalja kako zarađuju na vama, a na kraju opet propadnu
Ne postoji osoba u Srbiji koja nema bankovni račun. Preko njega vam firme uplaćuju zarade, podižete novac obavljate transakcije. Ali šta se zapravo dešava sa vašim novcem između dve uplate u banku i trenutka kada vam zatreba na primer keš.
Šta je novac?
Kada razmišljamo o novcu, prirodno mislimo na gotovinu u našim novčanicima. Ali novac se ne odnosi samo na novčanice.
Novac je, prema ekonomistima, „skladište vrednosti“. Takođe treba da bude „obračunska jedinica“ i način razmene jedne stvari za drugu bilo da je to 500 dinara za dva piva ili na primer četiri kokoške za kravu.
Novac, bez obzira na oblik, istovremeno je simbol i mera bogatstva.
Za banku, vaš novac koji ste uložili kod nje ili koji vam je neko uplatio, nije samo ćup sredstava koji bi trebalo da čuva. To je i svojevrsna vrsta kredita, koji banka može iskoristiti da zaradi još više novca.
Kako bi saznali kako sve funkcioniše pratite putovanje novčanice od 1.000 dinara iz svog novčanika, kroz instalacije bankarskog sistema i nazad do vašeg novčanika.
Kada vaš novac ode u banku, on se odmah pušta u rad. Ovo je tačno, bilo da je u pitanju gotovina, ček ili nešto drugo, kao direktan depozit sa vašeg posla, odnosno uplata plate. Dok u banku ulazi kao jedan iznos, ubrzo se dezintegriše u nešto drugo.
Mali iznos se izdvaja kao gotovinske rezerve. Ove rezerve se čuvaju bilo u trezorima banke, u drugim bankama ili u Narodnoj banci. Od banaka se kroz istoriju zahtevalo da pri ruci drže mali deo gotovine, obično između 3 i 10 odsto svojih depozita. U americi na promer odbor Federalnih rezervi ukinuo je te zahteve na početku pandemije, iako i dalje nalaže da banke imaju na raspolaganju određenu količinu novca za održavanje svojih operacija. Velike banke, na primer, za isplate velikih svota moraju imati deponovana sredtva za vremenski period od trideset dana.
Deo vaših 1.000 dinara odnosno drugi deo vašeg novca je pozajmljen preduzećima, obično u obliku zajmova za mala preduzeća. Preduzeća plaćaju kamatu banci, što je jedan od načina na koji banke zarađuju.
Drugi deo vaše hiljadarke takođe stiže i do drugih ljudi, u obliku hipoteka, kredita za automobile i ličnih zajmova. Na te kredite banka takođe obračunava kamatu. Ovi krediti obično traju pet, 10, 15, čak 30 godina, obezbeđujući stalan priliv prihoda za banku.
Banke takođe čuvaju depozite u državnim obveznicama i hartijama od vrednosti na koje se plaćaju kamate. Ovo se smatra stabilnim investicijama sa predvidljivim povratom
Banke ponekad prave rizičnije poteze na primer ulažući u berzu. Ovo može biti unosno kada akcije dobro posluju. Ali može ostaviti banku da se kuva kao žaba vrućoj vodi ako se tržište pokvari.
I šta kada vam novac treba nazad
Kada se vratite po svoj novac, banka obično poseže u svoje rezerve da vam vrati. Ove rezerve mogu uključivati gotovinu i novac koji se nalazi u rezervama kod centralne banke.
A šta ako podižete veću svotu
Ali u nekim retkim slučajevima, banka možda nema dovoljno gotovine da pokrije vaše povlačenje. Ovo se može dogoditi ako uzimate ogromnu količinu novca u isto vreme, a takođe i mnogi drugi ljudi podižu velika sredstva odjednom. U tom slučaju, banka prodaje kratkoročne hartije od vrednosti, kao što su trezori i obveznice, kako bi brzo došla do gotovine. Ali banka to mora učiniti uz gubitak. Iako je banka možda u stanju da podnese te gubitke u malom obimu, stvari mogu izmaći kontroli u ekstremnim slučajevima.
Ovo se desilo ranije u banci Silicijumske doline, na primer, kada su deponenti podigli 42 milijarde dolara za 24 sata. Banka je morala da proda svoje obveznice uz gubitak od 1,8 milijardi dolara, što je bilo dovoljno da potopi samu instituciju. Ta Banka je prestala da postoji.
Međutim, rizici su mali i u većini slučajeva se to ne dešava banke mogu da podnesu povlačenje novca. Banka vam daje vaš novac, koji onda trošite i vraćate u privredu.
Kako banke zarađuju od vašeg novca
Glavni način na koji banke zarađuju je da naplaćuju ljudima ili preduzećima da pozajmljuju od njih.
Banke imaju pristup ogromnim količinama depozita koje mogu pozajmiti drugima uz naknadu. Razlika između kamate koju treba da plate na depozite i kamate koju zarade na pozajmljivanju poznata je kao „neto prihod od kamata“.
Ovo objašnjava zašto će banke generalno plaćati višu stopu kamate štedišama koji se obavezuju na dugoročnu štednju nego štedišama koji žele trenutni pristup svom novcu.
Ali banke takođe zarađuju tako što u određenim okolnostima naplaćuju naknade svojim klijentima. Ovo može da se kreće od prekoračenja i prodaje dodatnih proizvoda do menjanja stranih valuta, kao i naplate kupaca za luksuznije, premijum tekuće račune.
Zašto neke banke naplaćuju tekuće račune
Većina svakodnevnih bankarskih usluga se pruža besplatno. Međutim, u pokušaju da diversifikuju svoju ponudu – i zarade nešto više novca – neke banke će naplaćivati mesečnu naknadu za određene tekuće račune.
To su obično „premium“ ili upakovani računi sa dodacima putno osiguranje ili preferencijalne stope na kredite ili štedne račune, ili takozvano održavanje računa.
Ako banke mogu jednostavno da stvaraju novac ni iz čega, kako mogu propasti?
Istorijski gledano, uvek smo mislili da su banke prilično čvrste institucije. Ali finansijska kriza je pokazala šta se može dogoditi kada banke stvaraju novac koji fizički ne postoji.
2008. godine, vlada Velike Britanije je bila prinuđena da nacionalizuje Northern Rock nakon što je došlo do napada na banku. Klijenti su stajali u redu ispred ekspozitura da isprazne svoje račune. To smo videli i u Srbiji devedestih kada su banke preko noći propadale i kada su građani ostajali bez čitave svoje ušteđevine.
Banka je imala ambiciozne ciljeve hipotekarnog kreditiranja i oslanjala se na pozajmljivanje novca na veleprodajnim tržištima da finansira svoje poslovanje. U stvari, to je bilo pozajmljivanje novca od drugih da bi ga pozajmilo klijentima – i zarađivalo novac na jazu između kamate na dva zajma.
To je značilo da može brzo da proširi svoje poslovanje sve dok su ljudi voljni da joj pozajmljuju novac. Ali ta strategija se izjalovila nakon kreditne krize, kada više nije mogla da pristupi finansijskim tržištima za gotovinu za refinansiranje svojih kratkoročnih dugova. Banka je bukvalno ostala bez novca.
Nažalost, bila je daleko od toga da se našla ranjivom kada je ponestalo pristupa lakoj gotovini, a banke širom sveta su propale ili su bile prinuđene da se spoje da bi preživele.
Bilo je i drugih razloga koji su doprineli kolapsu Severne stene. Ipak ova engleska banka naglašava probleme sa kojima se banke mogu susresti kada pozajmljuju više novca nego što imaju.
Biznis Kurir.rs/BizPortal