Ni stariji vinogradari ne pamte ovako kompleksnu godinu bez kišnih dana sa ekstremno visokim temperaturama, a kao i kod ostalih kultura, i kod grožđa suša je uticala na raniji početak berbe, rečeno je na Susretima vinogradara i vinara Vojvodine 2024. u Iđošu, objavljeno je na sajtu grada Kikinde.
Branislav Brojčin iz Udruženja vinara i vinogradara „Šasla” naveo je da je veliki procenat vinograda već obran, grožđe prerađeno, a da će ostatak posla biti završen do kraja avgusta. Kada je o prinosima reč, istakao je da su oni specifični u zavisnosti od parcele, ali da se očekuju osrednji rezultati uslovljeni povećanim šećerima, te da će količine sigurno biti smanjene jer su grozdovi izgubili dosta vlage.
Isto je potvrdio i Stevan Rajta, predsednik Saveza vinara i vinogradara Srbije. On kaže da, prema informacijama sa terena, vinogradari u Šumadiji već danas počinju i sa berbom merloa – sorte crnog grožđa za pripremu crvenog vina. Ovo je inače nezapamćeno rano jer se to grožđe bere u oktobru, a sada će sve biti završeno već sredinom narednog meseca.
Bele sorte grožđa su obrane još pre dve nedelje, takođe mnogo, mnogo ranije.
Sve ove okolnosti, ekstremno visoke temperature, digle su ceo sektor na noge, kako ističe, i neizvesne su i količine kao i budući kvalitet vina od ovogodišnjeg grožđa.
– Bolje su prošli proizvođači koji imaju vinograde na višim nadmorskim visinama, ali takvih je kod nas malo. Ovo je izuzetno teška godina za proizvođače voća, čini se da su samo šljivari dobro prošli – kaže Rajta.
Prema oceni stručnjaka, na grožđu nema truleži, ali je bobica osušena i prinosi su drastično manji od 30 do 50 odsto, na određenim lokalitetima. Kako u kom vinogradu, ali je činjenica da će najgore proći mali i srednji proizvođači vina. Rajta kaže da je slična situacija i u drugim državama.
Klimatske promene donose neizvesnost u vinogradarstvu, a on napominje da neki već razmišljaju da vinograde počnu da sade na severoistoku, a ne jugozapadu kako je do sada obično činjeno.
Prema njegovim rečima, postoje naučne studije koje kažu da je u našem podneblju ovaj talas klimatskih promena počeo 2012. i da bi taj ciklus mogao da traje 12 godina.
– Ostaje nam da se nadamo da je ova godina kraj. Proizvođači pokušavaju da spasu šta se spasiti može. Neki su odmah posle berbe počeli preradu, bez toga da je grožđe nekoliko dana odstojalo u hladnjačama. Plašim se da će to uticati na slabiji kvalitet vina. Žurili su da prerade jer nemaju dovoljno kapaciteta da odlože grožđe – ističe Rajta i dodaje da su Francuska i Španija oformile i komisije koje prate stanje na terenu i probleme koje ovom sektoru donose klimatske promene.
biznis.kurir.rs/Politika
Bonus video: