Trajanje godišnjeg odmora prema Zakonu o radu ne može biti kraće od 20 radnih dana, ali koliko maksimalno on može da potraje poslodavac ima pravo da odluči sam.
Dužina se utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu, objašnjava za Kurir advokat Milan Predojević.
- Propis navodi da ovi kriterijumi mogu biti doprinos na radu, uslovi rada, iskustvo, stručna sprema zaposlenog, ali mogu da se uzmu u obzir i drugi koje bi poslodavac odredio svojim opštim aktom ili ugovorom o radu. Dakle, Zakon o radu ne propisuje maksimalno trajanje godišnjeg odmora, već samo minimalno, ali poslodavci mogu da propišu taj maksimum, što oni najčešće i čine. U svojim opštim aktima uglavnom određuju da godišnji odmor sa uvećanjima ne može da traje duže od određenog broja radnih dana - kaže Predojević.
ČINJENICE
- Ako zaposleni odmor koristi jednokratno, koristi ga tokom kalendarske godine za koju pripada
- Ako se odmor koristi u delovima, prvi deo od najmanje 10 radnih dana, mora se uzeti u kalendarskoj godini kojoj pripada, a ostatak može do 30. juna naredne
- 400.000 do milion dinara iznosi kazna za poslodavca koji prekrši odredbe Zakona o radu koje uređuju godišnji odmor
Bez obzira da li zaposleni rade šest radnih dana u nedelji ili čak i vikendom, prema Predojevićevim rečima, "pri računanju dužine godišnjeg odmora posebno treba obratiti pažnju da se radna nedelja uvek računa kao pet radnih dana".
- To praktično znači da broj dana za odmaranje mora da bude barem četiri cele sedmice, uključujući i vikend, i da se u isti ne mogu računati praznici, plaćeno odsustvo i bolovanje - pojašnjava Predojević.
U godini u kojoj zaposleni zasniva radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos on ne radi celu kalendarsku godinu, pa samim tim i nema pravo na ceo godišnji odmor.
- U tom slučaju ima pravo na dvanaestinu odmora koji bi imao za celu godinu (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada. Primera radi, ako bi radnik za celu kalendarsku godinu imao 24 radna dana odmora, jedna dvanaestina bi bila dva. Ako bi u nekoj kalendarskoj godini radio samo šest meseci (jer je na primer 1. jula počeo da radi ili mu je prestao radni odnos) pripalo bi mu 12 radnih dana godišnjeg odmora za tu godinu - objašnjava Predojević za Kurir.