Berba šljive u Pomoravlju je pri kraju i na stablima je ostala još samo sorta stenlej. Kada i ona bude 'skinuta', pomoravski proizvođači će već početkom septembra završiti posao sa voćkom po kojoj se Srbija prepoznaje.
U zavisnosti od lokacije, rod je negde odličan, a negde smanjen čak i do 80 odsto. Tamo gde šljivu još u cvetanju nije 'odneo' mraz, a kasnije i suša, rodilo je više od 25 tona po hektaru, koliki je prosek - objašnjava Igor Andrejić, savetodavac za voćarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi koja je nadležna za šest pomoravskih opština.
Baš takva je slika šljivika i kod jednog od većih ovdašnjih proizvođača. Zoran Ilić (39) iz Mirilovca kod Paraćina, pod ovim voćem ima 1,4 hektara - 24 stabla su ruska džanarika, 120 čačanska rodna, a sve ostalo je pomenuti stenlej. Prerodila je parcela koju je mogao da navodnjava i koju nije zadesio mraz. S druge strane, prinosi su za oko trećinu smanjeni u delu gde su suša i hladnoća učinili svoje...
- Rane sorte, džanariku i čačansku ranu, već sam obrao. Prva je otišla u rakiju, uglavnom za kućne potrebe, a drugu sam prodao. Što se stenleja tiče, pod njim mi je 80 odsto zasada i berbu sam započeo pre nekoliko dana. Najbolji voćnjak od 40 ari zalio sam dva puta i tu su grane legle do zemlje, prerodilo je - kaže Ilić.
ŠTETA
Pomoravski voćari procenjuju da će najveća količina ovogodišnjeg roda šljive otići u kazane za rakiju. I, kažu, to je šteta, jer je poznato da se ovo voće najmanje prska, pa je najzdravije kada se konzumira u svežem stanju, ili suvo...
On je letos kuburio sa vodom, ali je primenjivao sve druge agrotehničke mere, jer je po struci inženjer zaštite bilja. Zato i tvrdi da je u šljivicima koje nije mogao da zaliva sa trideset odsto stabala - opao list. Rod je 'izgoreo' i samo tamo gde je zemljište uspelo da zadrži vlagu, kvalitet je odličan.
Ilić, pritom, veruje da neće imati problem sa plasmanom, s čim se slaže i većina proizvođača u Pomoravlju. Kupci mu dolaze kod kuće, prodaje stenlej kao konzumnu šljivu, a nižu klasu za džem i rakiju. Cena je 60 dinara za kilogram, a rakijske šljive 40. Prošle godine prodao je svih 50 tona, koliko je i proizveo, a mogao je još toliko, da je imao.
Ove sezone ponuda šljive u Srbiji je slabija, pa će tržišta biti iako je izvoz - pre svega u Rusiju - stao.
biznis.kurir.rs/Novosti