KIŠA MOŽE DA SPASE SAMO REPU, ZA OSTALO JE KASNO! Toplotni talas spržio useve, rod kukuruza manji 40 odsto, a i vinari na gubitku

Dugotrajna suša i ekstremno visoke temperature spržile su useve u Srbiji, a najveće štete pretrpeli su kukuruz, soja i suncokret kojima ni kiša više ne može pomoći da poboljšaju prinose.

Ništa bolje nije prošlo ni povrće, ni voćnjaci, a posledice trpi i stočarska proizvodnja.

Najgore je prošao kukuruz koji će, prema mišljenju stručnjaka, imati oko 40 odsto manji prinos od prošlogodišnjeg, jer ga je suša pogodila u trenutku nalivanja zrna.

Kako za Kurir objašnjava Žarko Galetin, direktor Produktne berze u Novom Sadu smanjen prinos će uticati i na rast cena žitarica.

- Situacija je kritična što se tiče prolećnih useva, kukuruza, suncokreta, soje i šešerne repe. Kukuruz će pretrpeti najveću štetu jer se ova suša i nedostatak padavina desio u periodu kada je kiša bila najpotrebnija i kada je trebalo da dođe do nalivanje zrna. To znači da se zrno neće napuniti, neće se dovršiti klip, zrna će imati malu gramažu, a isto će biti i kod suncokreta. Tako da se očekuje izuzetno loš proizvodni rezultat - isitče Galetin.

On objašnjava da je za razvoj kukuruza potrebno između 400 i 500 litra kiša po metru kvadratnom, a u poslednjih mesec dana kada je kukuruzu bilo najpoterbnije u nekim mestima je palo svega između 50 i 100 litara.

- U odnosu na prošlu godinu, kada smo imali sedam tona po hektaru, rod će podbaciti najmanje 40 odsto, jer ne možemo očekivati više od četiri, najviše pet tona po hektaru. Da sada padne kiša ona neće pomoći kukuruzu, suncokretu i soji, ali ako padne u narednih par dana može da poboljša prinose šećerne repe. Suncokret bolje podnosi vrućine, ali će i tu biti manje štete i ne možemo očekivati više od 2,5 tone po hektaru, a prošle godine smo imali tri tone. Kada se sve uzme u obzir zatovrićemo domaće bilanse, biće nešto i za izvoz, ali završavamo jednu lošu ekonomsku godinu sa vrlo problematičnim rezultatima što se tiče biljne proizvodnje - naglašava Galetin.

Ako je za utehu pšenica je ove godine sa 5,3 tone po hektaru imala najbolji prinos u poslednjih 10 godina, podseća Galetin.

- To je solidan bilans i solidan potencijal za izvoz. Cena pšenice ide gore zbog raznoraznih okolnosti. Ovogodišnji prinos na svetskom novou nikad nije bio veći, ali je potrošnja naglo porasla i veća je od proizvodnje što bi moglo da pogura cene. Ako se zatvori Suecki kanal za evropsku pšenicu se zatavra arapsko tržište, a nije isklučeno da će i cene drugih useva da porastu - zaključuje Galetin.

VINARI NA GUBITKU DO 50 ODSTO

Stevan Rajica, zastupnik Saveza vinara i vinogradara Srbije ističe da će vinari imati gubitke zbog suše između 30 i 50 odsto.

- Nikad se nije desilo da imamo temperaturu 40 stepeni u avgustu koji je najbitniji period za grožđe koje treba lagano da sazreva i da se oblikuje. Grožđe je ceo dan izloženo ekstremnim temperaturama, a to znači da će biti manje vina. Vinarije koje proizvode vrhunska vina će gledati šta da rade sa tim grožđem. Od njega ne mogu da se prave vrhunska vina jer sadrži veliki procenat šećera, dobićemo veliki procenat alkohola, nema potrebnu svežinu, a i čuvanje će biti problematično. Najveću štetu će pretrpeti mali i srednji vinari jer ako neko pravi 30.000 boca, ako mu je prinos 30 odsto manji on je u velikim gubicima - objašnjava Rajica.

Da suša ostavlja posledice i u stočarstvu ističe Bojan Stanić, iz Sekotra za strateške analize Privredne komore Srbije.

- Sve je ugroženo, pa i stočarstvo. Krave daju manje mleka jer manje jedu na vrućini, s druge strane i tovna goveda manje jedu pa se dobija manja količina mesa. I povrće je podbacilo. Pojedinci koji su vadili krompir tvrde da su dobili svega 10 odsto od očekivanog prinosa. Tek ćemo u septembru da vidimo kolike su stvarne štete. Ovo je suša koja nije viđena od 2012. godine - kaže Stanić.