OD SRBA SU VREDNIJI SAMO TURCI: Ovo su najnoviji podaci o broju sati koje smo proveli na poslu tokom prethodne godine
Prema analizi sajta Eurostat, u Srbiji su zaposleni u proseku radili 42 sata sedmično, po čemu se naša zemlja nalazi na drugom mestu u Evropi.
Prvo mesto ispred nas zauzeli su državljani Turske, čije je radno vreme u 2023. godini iznosilo 44 sata nedeljno.
U ovoj analizi nije bilo mesta za procenu radnih časova na prostorima Rusije, Belorusije i Ukrajine, ali i Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije, kao i Velike Britanije.
Radnici su, sudeći barem po broju sati provedenih na radnim mestima, najsrećniji bili u Holandiji, gde su na poslu proveli u proseku po 32 sata, što je i razumljvio s obzirom na to koliko se u ovoj državi trude da radno vreme skrate u što većoj meri, zbog kako navode produktivnosti radnika.
Analiza je obuhvatila zaposlene u starosnoj dobi od 20 do 64 godine, bez obzira da li rade puno ili skraćeno radno vreme.
Dakle, pored Turske i Srbije koje su na prva dva mesta liste, 40 i više časova sedmično su radili i stanovnici BiH (41), kao i Grci i Rumuni (po 40), dok su pored Holanđana na poslu najmanje vremena provodili Danci, Austrijanci, Nemci i Norvežani, svi u proseku po 34 sata nedeljno.
Kad je reč o radu preko 40 sati nedeljno, Zakon o radu je jasno definisao pod kojim uslovima je to dozvoljeno, navode za Biznis Kurir iz Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština:
- Duži rad od 40 sati nedeljno bi trebalo da bude izuzetak, zbog povećanog obima posla na primer, a ne da postane praksa. To može da znači ili da su naši radnici drugi najneproduktivniji u Evropi, pa moraju da rade duže od ostalih da bi ostvarili ciljeve poslodavaca, što čvrsto verujemo da nije slučaj, ili da poslodavci iskorišćavaju radnike u Srbiji zarad većeg profita.
Oni dodaju da takođe, ovakva vrsta 'produženog' rada ili prekovremenog rada mora biti dodatno plaćena, dok u praksi to najčešće nije slučaj.
- Da paradoks bude veći, obično ljudi koji rade duže od 40 sati imaju i minimalne zarade, najčešće bez uvećavanja za vreme duže provedeno na poslu. I te minimalne zarade, takozvani 'minimalci' su isto postali pravilo, a ne izuzetak kako ga predviđa Zakon o radu, koji jasno kaže da minimalna zarada može da traje maksimalno šest meseci dok firma ima poteškoće u poslovanju.
Iz ovog sindikata navode i da se plaše da je ovaj podatak za 42 radna sata nedeljno koja su proistekao iz istraživanja Eurostata, i da informacija nije u potpunosti tačna, jer ne obuhvataju onaj nevidljivi broj radnika koji rade na crno.
- Ako bismo i njih uzeli u obzir, verujemo da bi se prosečan broj radnih sati još povećao. No, i ovako je situacija alarmatna i neprihvatljiva za nas. Ako se uzme u obzir da su nam zarade među najnižima u Evropi, to samo govori da su naši radnici u verovatno najgorem položaju u Evropi. Trenutno su u toku pregovori oko minimalne cene rada i upravo je trenutak da vlast i poslodavci pokažu koliko cene naše građane i to njihovo duže radno vreme.
biznis.kurir.rs