Dok se pojedine zemlje u Evropi bliže trenutku kada će potpuno izbaciti keš iz upotrebe građani Srbije znaju da bez određene količine keša u novčaniku ne smeju da izađu na ulicu, jer im se može desiti da se kući vrate bez onoga što su krenuli da pazare.
Tako na primer pušači odlično znaju da cigarete ne mogu platiti karticom osim ako uz njih ne kupe još neke namirnice. Takođe, ako nemate keša u novčaniku nećete moći deci da kupite sladoled na uličnim frižiderima, nećete moći da pazarite voće i povrće na zelenim pijacama, a takođe ne možete platiti ni participaciju ako idete kod lekara u dom zdravlja.
Ljubitelji fudbala takođe treba da znaju da ukoliko se upute na stadione Crvene Zvezde i Partizana bez gotovine u džepu, ostaće napolju jer neće moći karticom da plate ulaznice za fudbalsku utakmicu. Isti slučaj je i sa halom Pionir i nekim drugim sportskim objektima.
Ni u muzeje se ne može ući ako pri ruci nemate keš, jer se karte ne mogu platiti karticom.
Dušan Uzelac, urednik sajta "Kamatica" objašnjava da plaćanje karticama nije vezano za same kartice već za uređaj za plaćanje karticom, donosno pos terminale.
- Ono što je u pozadini cele priče jeste provizija koju vlasnici tih terminala i samog sistema za plaćanje, a to su kartičarske organizacije popus Master karda, Vize i drugih, naplaćuju za svaku transakciju. I zato što taj neko koji vam prodaje neku robu ili uslugu ne želi da plaća ili mu se ne isplati vi ne možete koristiti karticu za plaćanje. Na primer, cigarete se ne mogu plaćati karticama jer je marža na njihovoj prodaji 1,5 odsto, a provizija na plaćanje karticom je dva procenta i onaj ko bi dozvolio plaćanje karticama izgubio bi celu zaradu. I zbog toga što vlasnici tih lokala smatraju plaćanje karticama neisplativim zato i ne uvode pos terminale - objašnjava Uzelac.
Nije zgoreg napomenuti da ukoliko poručite hranu iz pojedinih restorana koji imaju sopstvene dostavljače da pri ruci morate imati keš jer na kućnom pragu ne možete platiti karticom.