U ostavinskom postupku utvrđuje se nasleđe umrlog, sprovodi sud ili javni beležnik na zahtev naslednika ili po službenoj dužnosti. Potrebna je dokumentacija o imovini i naslednicima, a trajanje postupka varira. Naslednici mogu dati nasledničku izjavu i odlučiti se za nasleđe ili odricanje od njega.
U ostavinskom postupku, odnosno postupku za raspravljanje zaostavštine, utvrđuje se ko su naslednici umrlog, šta čini njegovu imovinu i koji deo te imovine pripada svakom od naslednika.
Ko pokreće ostavinski postupak?
Sud pokreće ostavinski postupak po službenoj dužnosti kada sazna da je neko lice umrlo. Tu informaciju sud najčešće dobija od matične službe koja je dužna da sudu dostavi izvod iz matične knjige umrlih nakon što izvrši upis smrti u matičnu knjigu umrlih.
Predlog za pokretanje ostavinskog postupka sudu može podneti i svako zainteresovano lice. To znači da naslednici ne moraju čekati da sud sam pokrene postupak nego ga mogu inicirati podnošenjem predloga za pokretanje ostavinskog postupka, uz prethodnu proveru kod nadležnog suda da li je postupak već pokrenut.
Koji sud je nadležan za raspravljanje zaostavštine?
Nadležnost suda određuje se prema mestu poslednjeg prebivališta, odnosno boravišta preminulog. Ukoliko ostavilac u vreme smrti nije imao ni prebivalište ni boravište na teritoriji naše zemlje, nadležan je sud na čijem području se nalazi pretežni deo njegove zaostavštine.
Potrebna dokumentacija za samostalno pokretanje ostavinskog postupka
Podnosilac predloga za pokretanje ostavinske rasprave uz predlog sudu podnosi sledeću dokumentaciju:
izvod iz matične knjige umrlih za ostavioca;
fotokopiju lične karte predlagača;
izvod iz matične knjige rodjenih/venčanih za predlagača i ostale naslednike;
testament i ugovor o doživotnom izdržavanju-ukoliko postoje;
dokaze o imovini ostavioca (npr. izvod iz lista nepokretnosti, saobraćajna dozvola, potvrda banke o bankovnom računu ostavioca, potvrda o akcijama itd.)
Ko sprovodi ostavinski postupak?
Ostavinski sud sprovođenje ostavinskog postupka najčešće poverava javnom beležniku, te u tim slučajevima pozive povodom ostavinskog postupka zainteresovanim licima upućuje javni beležnik, pismeno ili telefonski.
Učesnici u ostavinskom postupku i naslednička izjava
Kao učesnici u ostavinskom postupku mogu se pojaviti zakonski naslednici (srodnici ostavioca koji se pozivaju na nasleđe po samom zakonu) i testamentarni naslednici ukoliko je ostavilac sačinio testament.
O postupku se obaveštavaju svi potencijalni naslednici. U zakazanom terminu, u kancelariji javnog beležnika, potencijalni naslednici daju nasledničke izjave. Naslednička izjava se može dostaviti i u pisanom obliku, ali mora biti overena od strane javnog beležnika. Ukoliko naslednik nije u mogućnosti da prisustvuje ročištu za raspravljanje zaostavštine, može specijalnim punomoćjem ovlastiti advokata da u njegovo ime i za njegov račun da nasledničku izjavu.
Naslednička izjava može biti pozitivna ili negativna u zavisnosti od toga da li se naslednik prima ili se odriče nasleđa koje mu po zakonu ili testamentu pripada.
Ukoliko naslednik želi da se odrekne svog dela nasleđa u korist drugog zakonskog naslednika, to čini izjavom kojom se prihvata nasleđa uz istovremeno ustupanje drugom zakonskom nasledniku.
Takvo ustupanje ima poreski tretman poklona.
U pogledu odgovornosti naslednika za dugove ostavioca, važno je razjasniti da naslednici odgovaraju za dugove ostavioca do visine nasleđene imovine.
Koliko košta ostavinska rasprava?
Ukoliko sud sprovodi ostavinsku raspravu, plaća se paušalna sudska taksa kada rešenje o nasleđivanju postane pravosnažno. Tu taksu naslednici plaćaju srazmerno svom nasleđenom delu. Važno je napomenuti da se za predlog za pokretanje ostavinskog postupka ne plaća sudska taksa.
Ukoliko javni beležnik sprovodi ostavinsku raspravu, plaća se nagrada i naknada troškova javnog beležnika prema Javnobeležničkoj tarifi, pri čemu osnovicu za obračun predstavlja vrednost zaostavštine.
Koliko traje ostavinska postupak?
U zavisnosti od specifičnosti svakog konkretnog slučaja trajanje ostavinskog postupka može biti različito i neizvesno. Jednostavniji postupci mogu se okončati na jednom ili dva ročišta, dok oni kompleksniji mogu trajati znatno duže.
Ukoliko su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe kao što su punovažnost ili sadržina testamenta, činjenice od kojih zavisi uračunavanje u nasledni deo, činjenice od kojih zavisi isključenje nužnih naslednika i sl, javni beležnik će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnični postupak podnošenjem tužbe.
U tom smislu, angažovanje stručne pravne pomoći može ubrzati i olakšati postupak, obezbediti razumevanje prava i obaveza naslednika i uopšte samog toka postupka, uz zaštitu tih prava i njihovo ostvarivanje u punom obimu.