Banka štiti klijenta tako što mu posle obavljene transakcije traži da još jednom ukuca jednokratnu šifru koju mu šalje porukom.
- Naručio sam patike preko jednog stranog sajta i već sutradan su me kontaktirali iz banke sa pitanjem da li sam inicirao plaćanje ka Andori. Nisam znao gde je prodavac lociran, pa sam od banke tražio broj transakcije i ispostavilo se da je reč o mojim patikama. Banka je, dakle, reagovala jer to nije bilo uobičajeno ponašanje sa mojim onlajn plaćanjima, koje inače često koristim - priča jedan naš sugrađanin.
Ovih dana opet u medijima imamo primere građana koji nisu imali prijatna iskustva prilikom plaćanja na internetu jer su im kartice zloupotrebljene. To je inače i najčešći problem sa kojim se vlasnici kartica suočavaju, posebno ukoliko kupuju preko neproverenih sajtova, što je vrlo rizično.
Dušan Uzelac sa portala 'Kamatica' kaže da bi prilikom korišćenja kartica za plaćanje na internetu samo trebalo slušati preporuke banaka koje imaju dobre sisteme zaštite. U suprotnom, pa još i ako se posegne za kupovinom preko neregistrovanih sajtova, zloupotrebe su neminovne.
– Pre korišćenja kartice onlajn trebalo bi se upoznati sa osnovnim pravilima. Postoje mehanizmi za onlajn kupovinu koji imaju duplu autorizaciju. To je slučaj kada nešto naručimo, pa taj sajt tj. prodavac pošalje banci zahtev za isplatu, a banka traži da ja kao korisnik unesem ponovo šifru. To je jednokratna lozinka koja stiže porukom na telefon i tehnički onemogućava svakoga da je zloupotrebi – kaže Uzelac.
Prema njegovim rečima, u ovom slučaju je korisnik prilično zaštićen od prevare, što nije slučaj kada podatke ostavi u onlajn prodavnici ili nekom drugom mestu, pa se to kasnije zloupotrebi.
– Banke imaju mnogo mehanizama i mogu da zaštite korisnike. Najvažnija stvar koja treba da nas zanima jeste da li je validna prodavnica u kojoj kupujemo. Ako posmatramo prodavce koji recimo imaju POS terminal za plaćanje jasno je da je u tom slučaju lako doći do evidencije o transakcijama. Ta procedura dobijanja POS terminala je vrlo rigidna i takav prodavac je evidentiran. Takođe, neko ko proda onlajn proizvod ima kašnjenje u naplati od dva dana, što je dovoljno da banka eventualno reaguje – objašnjava on.
Takođe podseća da je u poslednje vreme više prevara preko SMS poruka u kojima se od građana traži da uplate novac kako 'paket koji su naručili ne bi bio vraćen'. Reč je o lažnim poštanskim pošiljkama i mnogi su uplatili te iznose misleći da stvarno nešto treba da im stigne.
– Srbija je među prvim državama u svetu u kojima je uveden sistem za instant plaćanja. NBS je još 2018. godine uvela ovaj sistem, najsavremeniju platnu infrastrukturu u našoj državi, koji se, između ostalog, koristi i za plaćanja na internet prodajnim mestima. Instant plaćanje nudi pogodnosti i za korisnike (kupce) i za trgovce, ali je najvažnije da je ova vrsta plaćanja prilikom kupovine na internetu veoma bezbedna, jer se ne koriste osetljivi podaci o platnom instrumentu ili korisniku.
- Kupac ne unosi podatke niti ih trgovac čuva, pa je isključena mogućnost njihove kasnije zloupotrebe. Omogućavanjem instant plaćanja na prodajnim mestima našim građanima i privrednim subjektima obezbedili smo alternativu kartičnim plaćanjima, i to mnogo pre nego što je Evropska unija započela svoje aktivnosti u cilju obezbeđenja adekvatne alternative kartičnim plaćanjima - kažu u NBS.
Zloupotrebe kartica su tema ne samo kod nas, nego svuda u svetu. One se ne dešavaju samo prilikom onlajn plaćanja nego i u ugostiteljskim objektima i prodavnicama, na primer kada građani u prisustvu više lica otkrivaju PIN koji koriste za obavljanje plaćanja platnom karticom, ili kada se plaćanje obavlja bez prisustva vlasnika kartice. Iz NBS kažu da je prednost platne kartice u odnosu na gotovinu u tome da za razliku od situacije kada je ukraden ili izgubljen gotov novac – gubitak kartice ne mora istovremeno da znači i gubitak novca, pod uslovom da korisnik kartice reaguje na vreme.
biznis.kurir.rs/Politika