ZALIHE OVOG ŽITA U SVETU NIKAD MANJE, A SRBIJA GA IMA NA IZVOZ! Ako rod ne ugrozi nevreme dobro ćemo se opariti

Zalihe pšenice u svetu ove godine biće na najniže nivou u poslednjih 10 godina, što bi za posledicu moglo da ima skok cena na svetskim berzama, a što će prema nekim procenama Srbiji ići na ruku i od čega bi mogla imati koristi.

Naime, zbog vremenskih neprilika u Zapadnoj Evropi, usevi pšenice će značajno podbaciti u rodu, pa će proizvodnja pšenice po kojoj je EU druga u svetu, ove godine biti pod znakom pitanja. Očekuje se i da će rod pšenice u Ukrajini, koja je evropska žitnica, biti niži za oko 30 odsto zbog prolećnog mraza ali i ratnih dejstava.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin smatra da će pšenica ove godine imati nešto manju proizvodnju od očekivane potrošnje, što će uticati na zalihe, koje će po nekim procenama biti najniže u poslednjih deset godina.

- To bi moglo da dovede i do poremećaja na tržištu u smislu skoka cene, a što već sada vidimo na svetskim berzama - kaže Galetin i dodaje da ni kod ostalih ratarskih kultura situacija nije sjajna.

- Naprotiv, Francuzi imaju problem sa setvom kukuruza zbog obilnih kiša. Mislim, još nisu završili setvu kukuruza. Ni američko tržište ni američki prinosi nisu toliki kao što je bilo prethodnih godina. Tako da, uz taj logistički problem koji je nametnuo rusko-ukrajinski sukob, blokada crnomorske rute, potencijalni problemi u Adenskom zalivu zbog problema između Huta koji stalno prete da će taj zaliv zatvoriti, sve to zajedno dovodi do jedne tržišne nervoze koja za krajnju posledicu ima rast cena - objasnio je Galetin.

Prema njegovim rečima Srbija se u jednom dužem periodu rangira veoma visoko sa godišnjim izvozom kukuruza između dva i tri miliona tona.

- Pšenica je u poslednje vreme prisutna na svetskom tržištu, izvozimo preko milion tona, možda ove godine čak to bude 1,5 miliona tona, što je jedan dobar izvozni rezultat - naglašava Galetin.

On ističe da što se tiče tih bazičnih kultura, Srbija neće imati problem.

- Naprotiv, čak ćemo imati jedan ozbiljan izvozni potencijal koji će, nadam se, uz blagonaklonost tržišta i svetskih cena dovesti do jednog dobrog spoljnotrgovinskog bilansa što se poljoprivrede tiče - rekao je Galetin za RTS.

ŠEVARLIĆ: SAČEKATI DOK SE ŽETVA NE ZAVRŠI

Profesor Miladin Ševarlić smatra da moramo uzeti sa rezervom novi rod pšenice dok se ne završi žetva i ne smestimo ga u silose. - To je proizvodnja pod otvorenim nebom i zavisi od niza faktora. Drugo, mi nemamo stabilnu agrarnu politiku i zbog toga proizvođači značajno odstupaju u pogledu smanjenja površina pod pojedinim ratarskim kulturama. Treće poljorivrednici ne mogu da koriste javna skladišta jer su sva privatizovana i podležu uslovljavanjima privatnih vlansika skladišta koji se javljaju i kao izvoznici - ističe Ševarlić.

Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industiju u Privrednoj komori Srbije kaže da je rano još govoriti o tome da li bi Srbija mogla ove godine dobro zaraditi na izvozu pšenice.

- Mi zaliha pšenice imamo više nego što nam treba za dve godine. Za dve nedelje, kada počne žetva, znaćemo kakav je rod i koliko ćemo moći da izvezemo - kaže Bogunović za Kurir i dodaje da cene pšenice još uvek nisu visoke.

Da će domaći proizvođači pšenice konačno imati priliku da zarade smatra ekonomista i urednik publikacije "Strateo" Saša Đogović.

- To smo mogli i u prvoj ratnoj godini 2022. kada je došlo do ishitrene zabrane izvoza pšenice, pa su nam se napunili silosi. Sada ne bi trebalo ići sa merama zabrane izvoza, jer imamo dovoljno pšenice za domaće protrebe i svakako bi proizvođači mogli da profitiraju od viših berzanskih cena koje će neminovno doći u bliskom periodu. Rusija je proglasila vanredno stanje zbog mraza i stanja na usevima, što je odmah i znak za berzu da će biti manja ponuda i onda će biti veća cena na bazi te informacije. To je napokon prilika da ispraznimo sve zalihe po višim cenama i da dočekamo novi rod po višim cenama, ali i da zadovoljimo naše potrebe u novonastalim okolnostima - ističe Đogović.