Da li znate da prema Zakonu o radu poslodavac može da isplaćuje minimalac zaposlenima do šest meseci, a ako im istu zaradu isplaćuje i posle tog perioda, mora da podnese obrazloženje.
- Poslodavci u skoro svim manjim firmama u Srbiji, a jedan broj njih i u većim, isplaćuju zaposlenima minimalne zarade na račun, a ostatak "na ruke", čime izbegavaju da plate porez državi, kaže dugogodišnji lider sindikata, a danas predsednik udruženja građana "Nova svetlost", Jugoslav Ristić.
On je za "Kragujevačke novine" rekao da sama država to podstiče, jer povećava neoporezivi deo plate kad se poveća minimalac. Time, kako je rekao, motiviše poslodavce da to rade, jer država preuzima teret minimalnih zarada, što je opet neka vrsta rada za kapital, a ne za građane.
- Država jako dobro zna da se to događa. U Srbiji navodno 400.000 zaposlenih prima minimalnu zaradu, što nije zakonito. Jer, zakon kaže da može da se isplaćuje minimalac do šest meseci, a ako se nastavi mora da se podnese neko obrazloženje - rekao je Ristić.
Naveo je da je to postala praksa, jer, na primer, neće majstor da radi za 47.000 koliko je minimalac, pa mu vasnik firme da još 50.000 dinara "na ruke", čime ga "potkrada" za buduću penziju, a državu za porez.
Još su gori, dodaje Ristić, oni poslodavci koji isplate minimalnu zaradu, a posle kažu radnicima da im vrate po nekoliko hiljada dinara.
- I to je poznato, u Kragujevcu ima nekoliko takvih firmi, ali radnici neće da svedoče o tome jer će izgubiti posao - rekao je Ristić.
Istakao je da se sve više firmi odlučuje da angažuje radnike preko agencija, što je vrlo nepovoljno po njih, a da im se pridružuje i "Fijat".
Ristić je naveo da se može videti preko "Infostuda" da se za "Fijat" traže radnici velike strane agencije "Men pauer" i "Adeko".
Dodao je da radnici od kada je 2017. godine donet zakon o ovakvom vidu zapošljavanja nemaju nikakav odnos sa "Fijatom" koji jednog dana može da kaže da više ne dolaze na posao.
- Još nešto što je poražavajuće je da je u gradskoj upravi 200 ljudi angažovano preko agencije i to za JKP "Šumadiju". Te agencije za zapošljavanjeRadnička prava
Agencije za azkod nas rade od 2005. i sada ih ima 110, a tek 2017. godine je zakonom regulisan njihov rad, što znači da su pre toga bile nezakonite - rekao je Ristić.
Naveo je da zakon koji reguliše zapošljavanje preko agencija predviđa da radnik zaposlen preko nje u nekom preduzeću i onaj što je zaposlen direktno kod preduzeća moraju da imaju istu uporednu platu, a to znači da u JKP "Šumadija" moraju da primene taj član.
Agencijama, kako je rekao, mora da se plati i neka vrsta provizije, a to rade iz gradske kase, parama svih građana.
Na pitanje u čemu je ključna razlika u angažovanju preko agencije i direktno kod preduzeća Ristić je rekao da je to sigurnost radnog mesta.
- Neko ko je u radnom odnosu kod preduzeća da bi bio otpušten mora da bude proglašen tehnološkim viškom, mora da mu se isplati zakonska otpremnina, mora da se sprovede procedura i da se navede razlog zašto je neko višak, a ako je deset odsto zaposlenih višak mora da se pravi program za otpuštanje -naveo je Ristić.
Dodao je da ako je radnik zaposlen u agenciji te procedure nema i jednostavno mu se kaže da više ne dolazi na posao.
On napominje da je radnik u agenciji najčešće zaposlen na određeno vreme i da takvom radniku ni jedan problem ne može da bude rešen, pa ne može da dobije ni kredit.
Radnici zaposleni preko agencije, istakao je Ristić, ne mogu ni sindikalno da se organizuju.
- Formalno, radnici mogu u agenciji da osnuju sindikalnu organizaciju, ali praktično je to nemoguće jer se ne znaju, niti se sreću. To urađeno sa ciljem da Srbija ostane zona jeftine radne snage - rekao je Ristić.
Kurir.rs/Beta/Prenela S.Č.
Bonus video: