JOVICA KVADRAT GRADI ZA 550 EVRA, A 100 KVADRATA KUĆE ISPORUČI ZA 3 MESECA! Cenu nije krio, evo koliko jedna takva izađe kupca

Profimedia

Budući da cene stanova drže nivo koji je mnogima trenutno nepriuštiv, sve više porodica, odnosno mlađih bračnih parova opredeljuje se za brže, ali i ekonomičnije rešenje - izgradnju montažnih kuća.

U poslednje vreme najčeće se opredeljuju za porodične kuće u kojima će i živeti, a neretko grade i vikendice kvadrature od 50 do 100 kvadratnih metara.

Za izgradnju montažne kuće potrebno je od dve nedelje do tri meseca, u zavisnosti od tipa i kvadrature objekta, kažu u preduzećima koja se bave izgradnjom takvih objekata za Forbes Srbija.

Cene po kvadratnom metru se kreću od 500 evra po kvadratu pa naviše, u zavisnosti od tipa objekta i toga šta se traži, kažu predstavnici preduzeća i firmi koji se bave izgradnjom montažnih objekata.

Tvrde da poslednjih godina imaju pune ruke posla i da se ovakvi objekti moraju „rezervisati“ od šest meseci do godinu dana unapred.

Jovica Bošković koji se bavi izgradnjom objekata i završnim radovima, izradom montažnih objekata, kuća, vikendica i garažnih objekata kaže da su prinuđeni da zbog velikog interesovanja sve one koji se, na primer, sada jave za izgradnju montažne kuće zakažu za narednu godinu.

Ističe da se na korak da grade ovakve objekte opredeljuju mlađi ljudi, najviše mlađi bračni parovi sa malom decom budući da im je to znatno povoljnija varijanta da doju do krova nad glavom imajući u vidu trenutne cene stanova.

Kuća od 100 m2 za tri meseca

„Njih oko 100 kvadrata montažne kuće izađe 60.000 evra, a ista tolika kvadratura stana oko 200.000 evra. Zato se odluče da kupuju placeve za montažne kuće i to je trend već neko vreme“, kaže Jovica Bošković.

Najčešće traže objekte veće od 100 m2 za čiju je izgradnju potrebno oko tri meseca.

Vlasnik placa je dužan da obezbedi građevinsku dozvolu, koja se čeka od dva meseca do pola godine u zavisnosti od opštine do opštine, zatim da uradi temelj, ukoliko nije dogovoreno da ga urade predstavnici preduzeća koje su angažovali.

Prikupljanje dokumentacije može biti dug proces i može se desiti da traje i duže od samog postavljanja montažne kuće. Potrebno je pribaviti lokacijsku i građevinsku dozvolu.

Priprema terena, radovi i sve dozvole su posao vlasnika objekta, dok kompanija izrađuje sam projekat. Takođe, neophodno je da na placu na kome će se postaviti montažna kuća postoje sve instalacije, struja, voda..

Kvadrat kuće od 550 evra

Cena materijala je u toku pandemije porasla pa je to uticalo i na konačnu cenu kvadrata koja sada iznosi od 550 evra po kvadratu, dok je pre korone bila 350 evra. Cena dosta zavisi i od tipa kuće i materijala koji se koristi odnosno da li je u pitanju klasičan ili ravan krov odnosno moderan stil, objašnjava sagovornik.

Kada je reč o prednostima i manama, sagovornik kaže da i montažna kuća i zidani objekat imaju svoje prednosti i mane, a da je održavanje i jednog i drugog objekta slično. Osnovna prednost je 60 odsto uštede energije u samom startu, objekat se brzo ugreje ali i brzo rashladi, kaže.

Veliko interesovanje i za luksuznije objekte

Veliko interesovanje kiljenata je i za modernije objekte u poslednje vreme odnosno mediteranske kuće sa ravnim krovom, velikim portalima i prozorima. Takođe za luksuznije tipove kuća ide i takva stolarija, kao i drugačija keramika.

I u drugoj kompaniji koja gradi montažne kuće i modularne objekte kažu da je interesovanje za montažne objekte sve veće.

Kupci se kada uvide prednosti ovog tipa gradnje retko odlučuju za zidanu gradnju, tako da se i tražnja poslednje dve, tri godine višestruko povećala, kaže vlasnik Milomir Ćurčić za Forbes Srbija.

Kupci su pretezno fizička lica, koja objekte grade za stanovanje, a najčešća tražena kvadratura je između 55 i 100m2. Cena izgradnje zavisi od brojnih faktora odabira materijala, konfiguracije terena, projekta. U proseku se kreće od 720 evra po kvadratu.

Kako navodi sagovornik, u projektovanju montažnih kuća pretežno koriste čelik, fasadne panele, mineralnu vunu, što nije slučaj kod klasične gradnje.

Cene materijala su u poslednjem kvartalu prethodne godine zabeležile blagi pad, tokom prvog kvartala su se stabilizovale da bi početkom aprila počele ponovo da rastu, ističe on.

Krov nad glavom moguć za dve nedelje

Kada je reč o tome koliko vremena treba za jedan takav objekat, recimo kuću od 50 do 100 kvadrata, Milomir Čurčić kaže da se objekat te veličine može izgraditi za 14 dana.

Prednosti su brojne, a osim brzine gradnje tu je i stabilnost kuća čak i od elementarnih nepogoda, pogotovo zemljotresa. Takođe, objekat se može demontirati i preseliti na drugu lokaciju.

Klijenti ovakve kuće koriste za život, ali i kao vikendice u koje će povremeno odlaziti na odmor. Javljali su se predstavnici firmi za gradnju perionica, a česti su zahtevi i za ugostiteljske objekte.

Ovaj tip gradnje je značajno lakši za kupce, budući da proces izgradnje zidanih kuća traje osam do devet meseci, da zahteva konstatno prisustvo vlasnika koji je zbog poslovih obaveza često ograničenog vremena te ne može da isprati ceo proces gradnje, kažu sagovornici.

Takođe, čest problem je i sa nedostatkom kvalifikovane radne snage, dodaje Ćurčić zbog čega su prinuđeni da angažuju strane radnike, prevashodno iz Nepala i Indije.

Interesovanje ne manjka ni za luksuznije objekte i to su pojedinačne privatne kuće za život i sporadično objekti za iznajmljivanje koji se kvalifikuju za visoke kategorije.

Pored stambenih objekata, vikendica ili bungalova za odmor, ovoj kompaniji stizali su zahtevi za višenamenske komercijalne objekte većih kapaciteta.

Među njima su i turistički kompleksi, sve vrste kolektivnog smeštaja većih kapaciteta, vrtići, škole, starački domovi, hoteli, kolektivni centri, mini tržni centri.. Jedan od poznatijih takvih objekata tako urađen je i kafić na Zlatiboru ili splav na jezeru Perućac.

Istraživanja pokazuju da su montažne i modularne kuće otpornije na zemljotres u odnosu na klasičnu gradnju. Takođe, tvrdi Čurčić, ukoliko dođe do poplave objekta u roku od četiri dana kuća od 40 do 70 m2 se vraća u prvobitno stanje.

Kurir.rs/Forbes Srbija