Odluka Nemačke da od 1. juna 2024. izdaje 50.000 viza radnicima iz zemalja sa Zapadnog Balkana, što je duplo veći broj u odnosu na dosadašnju praksu, nateraće srpske poslodavce da povećavaju zarade kako bi ih zadržali, a što će za posledicu imati povećanje cena njihovih proizvoda.
Manjak radne snage naterao je Nemačku da udvostruči broj radnih viza za radnike sa prostora Zapadnog Balkana kako bi lakše mogli da dođu da rade u toj zemlji, pa će tako od 1. juna 2024. njihova Federalna agencija za rad izdavati čak 50.000 viza.
Na te vize moći će da računaju radnici iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije, kao i sa teritorije Kosova.
Novo otvaranje Nemačke za radnike iz zemalja Zapadnog Balkana, prema mišljenju Nebojše Atanackovića, počasnog predsedniak Unije poslodavaca Srbije, predstavlja novu konkurenciju za privrednike u Srbiji.
- To poslodavcima u Srbiji povećava problem sa radnicima, zato što će doći u otežavajući položaj da i ono malo radnika koje sada mogu da nađu više ne bude dostupno. S jedne strane naša priveda je u konkurenciji u svom poslovanju od uvoza određenih roba i slično, a sa druge strane je u problemu što ne može da se takmiči po zaradama sa privrednicima iz Zapadne Evrope. Poboljšavanje uslova zapošljvanja naših radnika u Nemačkoj je veliki problem za naše poslodavce jer bi morali da povećavaju zarade da bi zadržali radnike, ali nemaju mogućnosti da ih toliko povećaju - objašnjava Atanacković.
On dodaje da tamo gde mogu da se povećaju cene, povećavaju se i zarade, ali ne koliko na Zapadu jer tamo ima više novca.
- Prama namečkim zakonima kad se stranac zaposli kao bravar u nekoj metalskoj firmi on ne sme da ima manju platu od Nemca na istom radnom mestu. Kod nas je problem što naši poslodavci ne mogu da se takmiče i očekujem da će kod nas i dalje biti povećanje cena proizvoda kao posledica povećanja zarada. U javnom sektoru kada se povećaju plate one se povećavaju zbog dovoljno sredstava u budžetu, ali u realnom sektoru ako se plate povećaju preko mogućnosti privrednika onda se smanjuje broj radnika ili se ukida taj deo delatnosti. To će biti značajan udara za našu privredu i iz tog razloga dolazi do uvoza radne snage - ističe Atanacković.
S druge strane Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva ne strepi previše od liberalizacije tržišta radne snage u Nemačkoj.
- Ne plašim se previše te velike liberalizacije. To će pre da pokriju radnici koji su već tamo, a koji su radili na tri ili do šest meseci i koji nemaju dozvole. Oni koji idu u inostranstvo ako ne prevedu tamo porodicu i ako im žena ne radi nemaju zaradu. Ako su tamo sa porodicom i oboje rade onda im cela jedna plata ostaje kao zarada. Priča da ode čovek sam i zaradi više ne stoji, jer mu ode mnogo na troškove. Možda će to da otvori put mirko firmama, koje imaju do devet radnika, da tamo nalaze i rade zanatske poslove - ističe Torlaković.