Srpsko tržište ima oko 30% kupaca koji imaju višak novca i žele da ga plasiraju u kupovinu neke nekretnine. Među njima je značajan broj naših ljudi koji žive u inostranstvu, ali oni i pored toga što ne žive ovde, žele da kupe nekretninu u Srbiji za izdavanje ili kada se vrate da imaju gde da žive.
- Teško je odrediti koji deo grada je za njih najinteresantniji, jer je kao i kod većine to ograničeno budžetom kojim raspolažu. Naravno da ako imaju do 70.000 evra ne mogu da računaju na nekretninu na Vračaru ili u centru grada, ali sa budžetom od 120.000 do 150.000 evra, mogu da se približe centru prestonice, a ako imaju i više od toga onda je to već dovoljno za one najatraktivnije lokacije, bar za manje kvadrature – kaže Uroš Jovanović, vlasnik Art nekretnina.
On navodi da je najtraženiji tip stana već dugo godina onaj sa jednom spavaćom sobom po mogućstvu spakovanu u što manje kvadrata. To su, tvrdi naš sagovornik, investitori primetili pre mnogo godina unazad i uspešno počeli da nude na tržištu stanove od 30 do 35 kvadrata sa spavaćom sobom, što je nekada pre 2000. godine bilo potpuno nezamislivo, jer su I standardi bili drugačiji. U tim zgradama koje su stare po 30 godina postoje stanovi od po 45 kvadrata bez spavaćeg dela.
- Ključni i najčešći zahtev ovih kupaca je da kupovina bude isplativa, jer većina kupuje stanove da bi ih izdavala. Oni gledaju koliko godina im je potrebno da isplate tu investiciju koju su napravili od rente koju će dobijati. Želja je naravno i stan na što boljoj lokaciji ili bar na onoj gde je potražnja za izdavanjem najveća – kaže Jovanović.
Najveći broj izdaje nekretninu i od toga imaju neki prihod. To može da bude mesečna ili dnevna renta. Pre korone svi su nudili izdavanje na dan, jer je tada bila mnogo veća zarada, međutim, od tada cena izdavanja je znatno porasla i preokrenula se situacija, pa je na većem broju lokacija isplativije izdavati mesečno, a ne dnevno.
- Kada stavite na papir verovatno će u svakom delu grada konačan iznos biti veći od dnevnog izdavanja, ali ne treba zaboraviti da je to posao i da traži dodatno angažovanje ili vlasnika ili će on nekome plaćati da to za njega radi. S druge strane, manji deo kupacakupuje nekretnine zbog renoviranja i preprodaje. Cene su previsoke, pa je teško i renovirati, pa još i zaraditi. Oni koji to rade gledaju da kupe u što lošijem stanju da bi cena bila bolja i to uglavnom sa jednom spavaćom sobom – otkriva naš sagovornik.
Jovanović naglašava da nešto manje od sedam odsto svih kupaca su keš kupci, a čak 93 odsto su kreditni, međutim, kod onih koji stan uzimaju kao investicuju situacija je mnogo drugačija:
- Mada ima izuzetaka neki imaju nekretninu u kojoj žive, a drugu uzimaju na kredit ili delom iz kredita. Tu je, međutim, uslov da cena zakupa ista ili veća od rate koju plaćaju. Ako imaju matematiku za to oni se odlučuju za transakciju. Ovde je tek svaki 15. kupac kreditni, a ostali su po pravilu keš.
Cenu po kvadratu je teško odrediti generalno. Pretpostavimo da imate 150.000 evra sa tim parama može da se kupi stan na nekoj lepoj lokaciji po kvadratu je to 3.000 do 4.000 evra, a u novogradnji i znatno više. Za investiciju je novogradnja prioritet, a ovde su cene, recimo, na gornjem Dorćolu u Jovanovoj i do 7.500 evra.
- Projekat koji najbolje ide je Beograd na vodi, a najviše ga kupuju naši ljudi koji žive u inostranstvu. Mnogi pazare za budućnost ili da bi izdavali, jer je cena zakupa tih stanova jako dobra, odnosno najmanje 20 evra po kvadratu. Ako imate stan od 50 kvadrata i luksuzno ga opremite izdajete ga i do 1.500 evra mesečno. Zato je Beograd na vodi najbolji projekat ne samo u Srbiji već i šire. Očekujem da će tako biti i sa Marinom Dorćol zbog atraktivnosti lokacije – kaže Jovanović.