Poslastice i dezerti su neizostavan deo posluženja svakog domaćinstva, a u Srbiji postoji mnoštvo istih koji se pripremaju i može se pronaći za svačiji ukus po nešto. Teško je izdvojiti par omiljenih poslastica, jer je svačiji ukus različit, ali sajt Taste Atlas je na osnovu glasova posetilaca probrao neke od najboljih, pa procenite da li su u pravu.
1. Krofne
Krofne su verovatno prvi evropski dezert ove vrste koji se pojavio, a za njim su došle slične vrste ove poslastice u drugim zemljama. Ovaj dezert se tradicionalno priprema od testa koje se prži u ulju dok ne postane zlataste boje i hrskavo spolja, dok ostaju mekane iznutra, piše Taste Atlas.
2. Gomboce
Gomboce ili u narodu poznatije kao knedle sa šljivama, konzumiraju se širom Balkana, a naročito u Srbiji i Hrvatskoj. Testo za ovaj ukusni dezert pravi se od krompira, jaja i brašna. Krompiri se kuvaju u svojoj kori, zatim oljušte, a onda pasiraju pre nego što se pomešaju sa ostalim sastojcima.
Kada se smesa pripremi, testo se razvija i šljive se stavljaju unutar testa koje se zatim oblikuje u okruglu knedlu. Kada se knedle iskuvaju, uvaljaju se u kombinaciju prezli, šećera i putera.
3. Reform torta
Ova ukusna torta je tradicionalna srpska višeslojna poslastica. Sastoji se od kore koja se priprema sa orasima i kremastog čokoladnog punjenja. Sama kora pravi se od belanca, šećera i oraha, dok se punjenje odnosno fil priprema od kombinacije čokolade, žumanca, šećera i putera.
Vrh i strane torte obično se premažu ostatkom krema, dok se odozgo često pospe sitno seckanim orasima i to bi bilo to, začas spremna a pravi izbor za ljubitelje čokolade.
Ova torta je nezaobilazna na brojnim svečanim događajima i proslavama u Srbiji, a veruje se da potiče iz perioda nakon Drugog svetskog rata.
4. Vasina torta
Vasina torta ili Vasin kolač je dobro poznata srpska poslastica, sastoji se od kore koja se priprema sa orasima, kremastog punjenja koje se dobija mešanjem oraha, čokolade i narandže, a tu su i dva dodatna krema – šaum (smesa od belanaca, šećera i malo vode) i čokolada.
Kolač prema predanju potiče iz 1908. godine, kada je pripremljen kao poklon od tašte svom zetu, Vasi Čokrljanu iz Paraćina, koji je odveo svoju suprugu u Beč kako bi se porodila u boljim uslovima nego u Srbiji. Treba napomenuti da su narandže bile pravo blago u Srbiji 1908. godine, što je jedan od glavnih razloga zašto je ovaj kolač bio tako dragocen i vredan.
5. Slatko od smokve
Slatko od smokve je dobro poznato srpsko slatko, vrsta voćnog konzervansa koji se pravi sa sezonskim voćem, u ovom slučaju sa smokvama. Da bi se napravio konzervans, zrele smokve obično se operu, očiste i kuvaju u sirupu od šećera pre nego što se ohlade i skladište u čistim staklenim teglama.
Smokve se obično ostavljaju cele, iako neke verzije zahtevaju da se smokve iseckaju na polovine ili četvrtine. Ako se ostave cele, smokve treba izbockati viljuškom kako bi apsorbovale više sirupa u kojem se kuvaju. Limunski sok, limunska kiselina ili kriške limuna obično se dodaju konzervansu kako bi se unapredio ukus i sprečila kristalizacija šećera, dok su drugi uobičajeni dodaci vanila i mirisni geranijum (rozetla).
6. Šnenokle
Ovaj popularni dezert potiče iz Francuske, sastavljene su od mešavine belanca i šećera, a nekada im se dodaje i vanila (meringe), kuvaju se u kremu od vanile i često se preliju karamel sosom i tostiranim bademom.
Ovaj klasični desert je jedan od osnovnih jela francuske kuhinje, iako je popularan i internacionalno, ponekad sa sitnim izmenama i varijacijama, u zemljama poput Austrije (Schneenockerln), Mađarske (Madártej), Hrvatske i Srbije (šnenokle), i Italije (uova di neve).
7. Ruske kape
Ruske kape ili šubarice su dezert koji je posebno popularan u balkanskim zemljama poput Bosne, Srbije i Hrvatske. Testo za ovaj kolač se pravi od jaja, šećera, brašna i praška za pecivo. Tradicionalno je punjen vanilin kremom, čokoladom ili oboje.
Spolja se zatim preliva čokoladom, a čitava kombinacija se uvalja u kokosovo brašno sa strane. Preporučuje se poslužiti ruske kape dobro rashlađene.
8. Slatko od kajsija
Slatko od kajsija je dobro poznato na našim prostorima. Priprema je jednostavna, izvade se koštice iz kajsija, zatim se ovo voće obično oguli, potom se polako kuva u sirupu od šećera. Radi očuvanja voća, kajsije se mogu kratko potopiti u smešu kalcijum hidroksida (ugaseni kreč) i vode.
Bilo da su prepolovljene ili korišćene cele, mesa kajsije treba da ostanu netaknuta, i za razliku od džemova, nikada ne bi trebalo da se pretvore u kašu. Slatko od kajsija je deo srpske tradicije, obično posluženo za dobrodošlicu gostu. Konzervansa obično prvo dolazi, uz čašu vode, šljivovicu i kafu.
9. Slatko od dunja
Još jedno dobro poznato slatko, koje se priprema tako što se rendane ili iseckane dunje kuvaju u aromatičnoj mešavini vode, šećera i limunovog soka. Konzervans se povremeno obogati začinima, ili iseckanim orasima i obično se čuva u teglama.
Iako se slatko od dunja može koristiti u raznim dezertima, a tradicionalno se nudi gostima koji uđu u kuću, poslužena u posudici za slatko uz čašu vode i uz kafu. Ovo slatko se najviše konzumira u Srbiji i Crnoj Gori.
10. Slatko od jagoda
Slatko od jagoda je vrsta srpskog konzervansa napravljenog od jagoda, ovo je jedno od najčešće pripremanih u Srbiji pored onog od dunja, kajsija, trešnji. Jagode se operu i očiste pre nego što se stave na kuvanje u sirupu od šećera.
Tokom kuvanja ne bi trebalo mešati kako bi voće ostalo celo. Limun se obično doda kako bi se pomoglo u očuvanju voća i dodala aroma. Kao i ostale vrste i ovo slatko je neizostavan deo gostoljubivosti u našim domaćinstvima.
11. Lenja pita
Lenja pita ili lenja pogača je tradicionalni srpski desert koji se sastoji od dva sloja keksa sa punjenjem od voća, sira ili orašastih plodova između njih. Naziv jela odnosi se na činjenicu da je ova pita jeftina i lako se priprema.
Testo se sastoji od jaja, šećera, ulja, brašna, jogurta i praška za pecivo, dok se voćno punjenje može pripremiti od jabuka, trešanja, borovnica i sličnog šumskog voća. Verzija sa sirom takođe je vrlo popularna, kao i ona sa punjenjem od maka.
12. Makovnjača ili pita sa makom
Makowiec je poljski naziv za kolač od maka, tradicionalni kolač u kojem se pasta od maka stavlja između slojeva testa. Grožđice, bademi, med i kora od pomorandže mogu se dodati kolaču kako bi se poboljšali njegovi ukusi. Idealno, makowiec ne bi trebalo da bude previše sladak.
Karakteriše ga jedinstven izgled kada se iseče, sa testom i punjenjem od maka koji se uvijaju jedno oko drugog u spiralu. Kada se poslužuje, makovnjača se obično posipa šećerom u prahu. Kolač se često konzumira uz čaj ili kafu, i obično se priprema za proslave poput Božića ili drugih zimskih praznika.
Iako se može naći u prodavnicama tokom cele godine, pravljenje makovnjače je porodična tradicija za praznike. Ova poslastica se može naći i u drugim delovima Srednje Evrope, u zemljama poput Austrije, Hrvatske, Češke, Nemačke, Mađarske, Slovačke, Slovenije, Rumunije i Srbije.
kurir.rs/bizportal