Neko će danas u penziju, neko će sporazumno raskinut ugovor o radnom odnosu, a neko će dobiti otkaz.
Da li je pravo na otpremninu zajednički imenitelj za sve ove slučajeve?
Na ovo pitanje, a i na mnoga druga odgovorili su gosti emisije Puls Srbije Zoran Ristić, viši savetnik Sindikata nezavisnost za ekonomska i socijalna, i Jelena Pavlović, advokat.
Kada zaposleni ima pravo na otpremninu i u kojim slučajevima nema?
- Zaposleni ima pravo na otpremninu pri odlasku u penziju i kada se proglašava tehnološkim viškom. U slučaju sporazumnog raskida radnog odnosa, zaposleni nema pravo na otpremninu - rekla je Pavlović.
Kurir Televizija
foto: Kurir televizija
- Postoje samo dva osnova za isplatu otpremnine za zaposlene. Prvi je onda kada zaposlen ide u penziju i tu je potpuno svejedno da li se radi o sporazumnom prekidu radnog odnosa, otkazu od strane poslodavca ili otkazu od strane radnika. Dakle, to je situacija kada zaposlen ima minimalno pravo na dve prosečne zarade u Republici Srbiji, a ugovorom kod poslodavca o kolektivnim ili pravilnikom o radu može da se definiše i veći iznos otpremnine. Druga situacija je kada se proglašava tehnološkim viškom radnik i te situacije podrazumevaju da zaposlen ima pravo na minimalni iznos od jedne trećine njegove zarade ostvarene u poslednje tri meseca - rekao je Ristić.
Kurir Televizija
foto: Kurir televizija
Koje su to situacije gde poslodavac izbegava isplatu otpremnine?
- Kada govorimo o penziji, to su retke situacije kada poslodavci pokušavaju da izbegnu isplatu otpremnine. S obzirom da je prostor za izbegavanje sužen. Kada govorimo o situaciji kada se isplaćuje otpremnina po osnovu tehnološkog viška, to je prostor rekao bi poprilično širok za poslodavce i on se širi do te mere da poslodavac jednostavno može da donese odluku o prestanku rada preduzeća, odnosno privrednog društva. Kada nema obavezu isplate od premline. To su situacije kada se preduzeće vodi u stečajni postupak ili postupak likvidacije, ali isto tako postoje i niz drugih situacija gde poslodavac praktično namerno provocira radnika da sporazumno raskine radni odnos ili da sam radnik raskine radni odnos kroz upućivanje na rad u mestu koji je udaljen u odnosu na mesto njegovog stanovanja do 50 km. Promenu radnog mesta, umanjenje zarada, niz drugih stvari koje mogu da se u praksi sretnu kao osnov za to da radnik po drugom osnovu otkaže Ugovor o radu kako se ne bi isplatila otpremnina - rekao je Ristić i dodao:
This browser does not support the video element.
09:08
KADA ZAPOSLENI IMA PRAVO NA OTPREMNINU I U KOJIM SLUČAJEVIMA NEMA? Stručnjaci do detalja odgovorili na ovo pitanje Izvor: Kurir televizija
- Još jedna situacija je i proglašenje tehnološkog viška. Poslodavac proglašava tehnološki višak i kao meru za rešavanje tehnološkog viška ne isplaćuje otpremninu, nego upućuje zaposlenog na rad kod drugog poslodavca. U tom slučaju poslodavac nema obavezu isplate otpremnine, već će kroz upućivanje na rad kod drugog poslodavca taj poslodavac rešiti status tog zaposlenog ili će primeniti neke druge mere u skladu sa internim aktima, dakle prekvalifikacije, dokvalifikacije ili neka treća mera podrazumeva mogućnost da poslodavac i u slučaju proglašenja tehnološkog viška ne isplati otpremninu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.