Кukuruz se kod nas gaji na velikim površinama, na preko 950.000 hektara, sa solidnim prinosom.
Produkcija žutog zrna kreće se i preko osam miliona tona, što praktično znači da ga imamo u priličnom višku, ali se kukuruz gotovo isključivo izvozi neprerađen.
Upravo kako bi se povećala ekonomska dobit od ovih viškova, ali i iskoristio otpadni materijal iz prerade kukuruza, a zvanične procene su da se generiše gotovo milion tona takvog otpada – na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu razvija se projekat Unikorn, koji cilja nekoliko grupa proizvoda sa dodatom vrednošću.
– Svaki deo kukuruza ima potencijalnu dodatnu ekonomsku vrednost koja se može postići upotrebom enzima. Enzimi su prirodni katalizatori u životnim reakcijama i njihovom upotrebom u industrijskim procesima, umesto tradicionalnih hemijskih tretmana, dobijaju se proizvodi višeg kvaliteta, uz niže troškove, odnosno smanjen utrošak energije i smanjeno generisanje otpadne biomase. U okviru projekta Unikorn mi ćemo razviti nove enzimske preparate za biopreradu svih delova kukuruza, odnosno složenih biopolimera od kojih se sastoje, kao što su ugljeni hidrati i proteini. Ideja je da se na taj način dobiju visoko vredni proizvodi, kao što su prebiotici ili dijetetska vlakna - podseća dr Biljana Dojnov, naučna savetnica na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu.
U temeljima Unikorna je, dakle, razvoj specifičnih enzimskih preparata koji će omogućiti biopreradu ne samo klipa i zrna kukuruza, nego i kukuruzne svile, kukuruznih mekinja, kukuruznog glutena, tako da se dobiju proizvodi sa dodatom vrednošću i biomaterijali.
Preparati, zaduženi za taj „poseban tretman” kukuruznih sirovina, proizvodiće se u laboratoriji IHTM-a na bazi mikrobnih enzima – glikozidnih hidrolaza i peptidaza, koji potiču od bakterija iz roda Bacillus i gljiva iz roda Aspergillus i Trichoderma.
Кrajnji cilj je dobijanje novih bioaktivnih jedinjenja dodate vrednosti: prebiotika, nerastvornih dijetetskih vlakana, bioaktivnih peptida i antioksidanasa.
– Ovi proizvodi dodate vrednosti se već koriste u kozmetici i industriji hrane. Poslednjih godina je, recimo, povećano interesovanje potrošača za tzv. funkcionalnom hranom, koja pored nutritivne vrednosti pruža i zdravstvene benefite u smislu smanjenja rizika od određenih hroničnih bolesti. Naime, i prebiotici, i dijetetska vlakna, i antioksidansi, pa čak i bioaktivni peptidi su već prepoznati kao dobri prirodni aditivi i dodavanjem u postojeće prehrambene proizvode može se postići njihov povećani unos u organizam a da se ne menjaju drastično navike potrošača – pojašnjava dr Dojnov.
Prirodni prečistači otpadnih voda
Istraživanja na polju enzimskih preparata veoma su aktuelna u svetu. Postoje komercijalno dostupni na inostranom tržištu, ali se primenjuju u uskim, specifičnim granama industrije hrane - vinskoj industriji, pekarskoj...
Po tom modelu se onda i razvijaju specifično po tipu proizvoda ili tipu materijala koji se koristi, pa industrije, koje su zainteresovane da prate trendove, i zahtevaju razvoj specifičnih, baš njihovim potrebama prilagođenih enzimskih preparata.
Tako će se i u okviru Unukorn projekta na IHTM-u razvijati specifični enzimski preparati za svaki ciljani deo kukuruza. Pri tome, ni zaostali materijal nakon enzimskog tretmana neće biti bačen kao otpad, već će, takođe, poslužiti za dalju upotrebu, odnosno ispitivaće se kao potencijalni prirodni adsorptivni materijal za prečišćavanje otpadnih voda.
Nije loše podsetiti na to da je ova hrana sa dodatnom vrednošću jedna od četiri prioritetne oblasti u okviru Strategije pametne specijalizacije Republike Srbije za period 2020-2027, ali i politike EU za istraživanje i inovacije FOOD 2030, koja u fokusu ima podršku tranziciji ka održivim, zdravim i inkluzivnim sistemima ishrane.
U tom svetlu je specifičan zadatak projekta Unikorn, kako ističe dr Dojnov, unapređenje kapaciteta poljoprivredno-prehrambenog industrijskog sektora u našoj zemlji kroz sveobuhvatno i optimalno korišćenje nusproizvoda i otpada u industriji kukuruznog skroba:
– Industrijska proizvodnja ovih proizvoda dodate vrednosti je kod nas na samom početku, za razliku od tržišta EU i pogotovo azijskog, gde je znatno razvijenija - ističe dr Dojnov.
Uostalom, održivo upravljanje nusproizvodima hrane dospelo je na listu ključnih prioriteta u zemljama EU kao deo cirkularne ekonomije. Dakle, kroz projekat Unikorn mi ćemo poboljšati upotrebu enzima u industriji korišćenjem različitih tehnika molekularne biotehnologije za povećanje prinosa i stabilnosti enzima, kao i za optimizaciju aktivnosti enzima na složenim prirodnim supstratima.
Poboljšane varijante enzima biće detaljno analizirane da bi se procenila njihova biohemijska svojstva kao što su stabilnost, rastvorljivost, aktivnost, supstratna specifičnost i struktura. I konačno, odabrani materijali kukuruza, uključujući otpadiz njegove prerade, biće tretirani tim specifičnim enzimskim preparatima za njihovu bio- preradu u niz proizvoda dodate vrednosti.
kurir.rs/Dnevnik