Nemali broj naših građana, a posebno oni koji žive u okolini Bačke Palanke, sve češće rade u Hrvatskoj, kao sezonski radnici. U susedstvo uglavnom idu leti, kada je sezona berbe jabuka i grožđa, a kako kažu – za dnevnicu mogu da dobijaju oko 4.000 dinara, ali im 'poslodavac' plaća i za utrošeno gorivo, u iznosu od 10 evra, jer ipak treba da pređu granicu sa Hrvatskom.
To odgovara i tamošnjim vlasnicima parcela koji inače kubure sa radnom snagom, a i našim radnicima, posebno penzionerima, koji smatraju da su bolje plaćeni za sezonski honorarni rad tamo nego što bi u Srbiji bili da obavljaju isti posao.
Da bi zadržali postojeći, a pre svega iskusni kadar, ovdašnji poslodavci iz sektora ugostiteljstva prinuđeni su da se bukvalno bore za kandidate za posao, nudeći im bolje uslove rada i veće zarade, približne onima koje radnici mogu da ostvare u susednim zemljama. Primera radi, plate konobara na primorju kreću oko 1.500 evra mesečno. U 'Infostudu' ističu da se hotelijerstvo i ugostiteljstvo zaista sve više posmatraju kao poslovi za sezonski vid zarade, ali za njima ne zaostaju ni poslovi u građevinarstvu i poljoprivredi.
Ipak, neretko se događa i da iz različitih krajeva Hrvatske, a u poslednje vreme i iz celog sveta, dolaze sezonski radnici u Srbiju. Sigurna primanja i smeštaj od presudne su im važnosti prilikom odabira sezonskog posla. Istraživanja pokazuju da im je visina plate tek na trećem mestu po važnosti. Najveće prednosti sezonskog posla, sem zarade, vide u sticanju novih znanja i veština i upoznavanju novih ljudi.
Sezonski poslovi se inače mogu obavljati na osnovu ugovora o radu na određeno vreme i ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ali se posebna evidencija o angažovanju sezonskih radnika po ovim ugovorima ne vodi. S druge strane, od početka ove godine, prema podacima NALED-a, posredstvom elektronskog softvera za prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi, u Srbiji je prijavljen 8.921 sezonac. Od tog broja, angažovana su 82 strana radnika, ali se očekuje rast tokom letnje sezone.
– U toku 2023. godine bilo ih je prijavljeno 33.258 sezonskih radnika, od kojih su 1.091 bili stranci. Ti strani radnici angažovani putem portala najčešće dolaze iz Egipta, Uzbekistana i Indije – ističu u NALED-u.
Takav sistem inače funkcioniše kroz onlajn platformu za pojednostavljenu registraciju radnika www.sezonskiradnici.gov.rs. Primena Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima počela je pre nekoliko godina, a kako ističu u NALED-u, prednosti uvođenja e-sistema su brojni. Radnici imaju sigurnu naknadu, penzijsko, osiguranje u slučaju povrede na radu, pravnu sigurnost iako ne postoji pisani ugovor, jer je sama registracija na portalu dovoljan dokaz (mogu da traže i pisanu potvrdu poslodavca).
(Kurir.rs/Politika)