Od "Midera" odavno nema više ničega, a samo stariji Zrenjaninci se sećaju šta se u pogonima ove firme proizvodilo.
Ostale su zgrade i prazni pogoni, koji su posle neuspešne privatizacije preduzeća "Mideri" menjali vlasnike i stanare, a od nekadašnje perjanice zrenjaninske tekstilne industrije preživeli su samo slova i amblem firme.
Zrenjaninski "Mideri" su sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bili lideri u proizvodnji donjeg veša i kupaćih kostima. Radili su, kako se to zove, "lon-poslove". To znači da su materijal i krojeve, odnosno krojne slike, dobijali od svojih inostranih partnera iz Nemačke i Italije, a onda su od toga i po tome vešte ruke zaposlenih u pogonima "Midera" sastavljale predivne komade.
- Materijali od kog smo šili kupaće kostime bili su vrhunski, kao i modeli koje smo dobijali gotove od naših partnera. Kupaći kostimi koji su izlazili iz naših pogona bili su na svetskom nivou - sećaju se bivši zaposleni.
Pamte i da je još pre pola veka takozvane krojne slike u Nemačkoj radio kompjuter. Računar, što sada izgleda neverovatno, iskoristi 80 odsto materijala, a kada se kroji ručno, iskorišćenost je mnogo veća. Od toga što je posle kompjutera ostajalo kao višak, šilo se nešto i za domaće tržište.
- Muške gaće, koje smo mi šili sa dobijenim materijalom i krojevima, u Nemačkoj su se prodavale za 50 maraka. Takav je to bio kvalitet - sećaju se bivši zaposleni u "Miderima".
Problemi su počeli devedesetih godina sa sankcijama i izolacijom, a neuspešna privatizacija samo je dovršila nestanak jedne od fabrika zrenjaninske tekstilne industrije. Nisu ni druge preživele - ni tepihara, ni fabrika šešira, ni "Sloga", ni "Zita", ni "Slavica", ni fabrika čarapa. A u tekstilnoj industriji u Zrenjaninu, u nekom zlatnom dobu, bilo je zaposleno više hiljada ljudi.
Kurir/Zrenjaninski