Razlika u ceni za istu količinu svinjske masti različitih proizvođača u jednom od najpoznatijih trgovinskih lanaca u Srbiji iznosi čak 300 dinara. Domaćice koje žele svoje obroke da pripremaju na ''brendiranoj'' masti moraju da izdvoje 700 dinara, dok je cena za marku trgovine u kojoj se nalazi 400.
Mnogima nije jasno zbog čega se vrednost razlikuje u tolikoj meri, budući da se ne radi o akciji, niti je proizvod sa nižim iznosom pri isteku roka, što ljude dovodi u zabunu.
Iako postoji mišljenje da se svinjska mast ne koristi u svakodnevnoj upotrebi, naročito ako se ne radi o ruralnim sredinama, mnoge 'gradske' domaćice potpuno su opovrgnule ovakav stav i izričito stale na stranu aktivnih konzumenata.
- Besmisleno je da je isti proizvod skoro duplo skuplji. Kako tolika razlika ne postoji kod proizvođača zejtina? Naravno da ću uvek birati mast koja je jeftinija, jer ne vidim razliku - kaže Jelica P.
S druge strane, agroekonomisti imaju nekoliko različitih viđenja, u zavisnosti od više potencijalnih faktora formiranja konačne cene ovog proizvoda.
- Svinjska mast se tri puta manje troši u pripremi hrane, u odnosu na ulje, jer smo je zanemarili u ishrani. Nije mi jasno zbog čega je tolika razlika u ceni, budući da proizvođači ove skuplje masti imaju svoju klanicu, a jeftinija je deo trgovinskog lanca. Dosta zavisi i od trgovinskih aranžmana, ali i od koje svinje je mast napravljena. Svakako, ne treba to previše da uzbuđuje potrošače, jer se malo troši kod nas - ističe Milan Prostran, agroekonomista.
S obzirom na to da je svinjska mast tzv. nusproizvod, mnogi trgovinski lanci formiraju cene u skladu sa glavnim, te na taj način pokušavaju da pronađu kupce za oba.
- Interes proizvođača je da proda svoj glavni proizvod, pa ako mu to ne pođe za rukom, onda snizi cenu nusproizvoda, kako bi ostvario prihod, i to je neka vrsta vezane trgovine. Takođe, brend je se uvek više plaća, on je ono što prodaje proizvod, jer se povezuje sa poverenjem potrošača - zaključuje agroekonomista Žarko Galetin.