Na pitanje koliko ko uzima od konačne cene nekog prehrambenog proizvoda koji građani papreno plaćaju u prodavnicama konačno je stigao odgovor. Analiza Republičkog zavoda za statistiku pokazala je da je prošle godine na prehrambenim proizvodima trgovačka bruto marža iznosila 14,9 odsto, dok je proizvođačka bila čak 3,6 puta veća, tačnije 54,1 procenat.
Na osnovu tih padotaka stručnjaci su izračunali da su trgovci imali bruto profit na prehrambenim proizvodima 3,6 procenata, dok je kod proizvođača bio 8,6 odsto, odnosno 2,4 puta veći.
Analiza RZS je pokazala da su najalaviji bili proizvođači pekarskih proizvoda i testenine čija je stopa bruto marže u 2023. iznosila neverovatnih 98,8 odsto. Samo malo manje gramzivi su bili proizvođači ulja i masti čija bruto marža je bila 93,5 procenata, dok je bronzana medalja za pohlepu pripala prerađivačima voća i povrća čija je bruto marža iznosila 67,09 odsto.
U RZS objašnjavaju da je primećeno da najveće marže imaju proizvođači koji imaju visok udeo indirektnih troškova (troškovi plata, proizvodnih usluga i ostalih troškova). To u prevodu znači da sve svoje troškove proizvođači prebacuju na krajnjeg kupca.
Kako ističu u RZS inflatorni pritisci snažniji su u proizvodnji prehrambenih proizvoda nego u trgovini na malo, u najvećoj meri potiču od visokih troškova proizvodnje primarnih poljoprivrednih proizvoda koji su osnovna sirovina.
U odnosu na godinu dana ranije stopa bruto marži proizvođača je povećana, pošto je u 2022. godini iznisila 51,29 procenat.
Ekonomista i urednik publikacije "Strateo" Saša Đogović smatra da visina proizvođačkih marži upućuje na kartelizaciju tržišta, na šta bi morale da reaguju nadležne institucije.
- To što proizvođači imaju veće razlike u maržama u odnosu na trgovačke govori da je na tržištu prisutna kartelizacija u određenim kategorijama proizvoda, ali govori i o pasivnosti državnih institucija, pre svega Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine koje bi trebalo da ima svoja istraživanja i analize i da reaguje i sve te nepravilnosti koriguje. Be takvog delovanja neko ostavaruje eksta profit, a naročito u periodima visoke inflacije tokom 2022. i 2023. godine. Mogućnost dogovarana manjeg broja proizvođača dodatno derogira kupovnu moć stanovništva - objašnjava Đogović.
Trgovci najviše zarađuju na maslacu
Kad je reč o trgovačkim maržama najviša stopa bruto marže bila je na prodaji maslaca 33,6 odsto i svinjskoj masti 30,3 procenta.
Jedini proizvod u prodavnicama na kome su, prema statistici, trgovci na gubitku je sveže svinjsko meso na kome su u minusu od 4,5%. A najniže trgovačke amrže su na piletini 0,5%, svežem šaranu (6,5%), šećeru (6,9) i svinjskom mesu sa kostima (7,9%).
Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva" kaže za Kurir da ima logike da proizvođači imaju veće marže od trgovaca, jer imaju i veće troškove.
- Ali sumnjam da su podaci o bruto trgovačkim maržama tačni, jer imamo primere gde vidimo da mala radnja prodaje neki proizvod za 20 procenata jeftinije nego veliki trgovački lanci. Kada sam prošle godine gledao podatke za četitri-pet najvećih trgovačkih lanaca svuda je marža bila dosta veća od 14 odsto - kaže Gavrilović.
On dodaje da se svi troškovi proizvođača i trgovaca na kraju prebace na teret potrošača.
- Svako povećanje zavisinih troškova na kraju osete potrošači. Oni osete kad se poveća struja za domaćinstvo, ali osete i kad se poveća struja za privredu jer se to preslika na povećanje cena proizvoda koje kupuju. Kad smo pravili ankete među potrošačima ogromna većina smatra da su trgovačke marže previsoke - ističe Gavrilović.
Iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine nismo dobili odgovor da li će preduzeti neku sistemsku meru kako bi se smanjila samovolja proizvođača i trgovaca kada je reč o maržama na prehrambene proizvode.
Bonus video: