kurir televizija
OČEKIVANJA NADREĐENIH DOVODE DO POTENCIJALNO FATALNIH POSLEDICA! Stručnjaci o BURNOUT sindromu, koji je okidač brojnih BOLESTI
Posledice sagorevanja na poslu mogu biti zaista pogubne po ljudsko zdravlje. Opterećenja nametnuta od rukovodilaca ili samog pojedinca koji obavlja određen posao mogu dovesti do psihičkih i fizičkih poremećaja poput depresije i moždanog udara.
- Prosto dogodio se jedan trenutak u mom životu kada sam ja shvatila da sam u problemu. Možda sam ja bila u problemu mnogo pre svega toga, ali nisam znala da sam u problemu - kaže Maria Popović, novinar i aktivista udruženja za borbu protiv nasilja.
Preventiva je poželjna i moguća, jer ukoliko se ne reaguje na vreme, osoba može da snosi ozbiljne posledice, pa čak i da rizikuje sopstveni život zbog obima doživljenog stresa.
- Zapravo vi ulazite u poslovne okolnosti, radite i to nezadovoljstvo se akumulira redovno. Da li je okruženje, da li su odnosi sa kolegama, da li je odnos sa šefom, ali takođe utiču i neki privatni elementi, veliki osećaj odgovornosti i karakterističan je za perfekcioniste, za ljude koji negde imaju prevelika očekivanja od sebe, a pri tom ni ne znaju koja su to očekivanja - kaže Ivana Borić, trener za redukciju stresa i majndfulnes trener.
Maria je doživela potpuni burnout, do te mere da je imala čak i fizička ograničenja.
- Ja mislim da sam bila školski primer onih koji imaju napad anksioznosti. Bukvalno ja nisam mogla da dišem, bukvalno nisam mogla da hodam. More je bilo od mene na 50 metara, a mene uopšte nije interesovalo da idem da šetam, sve što inače radim. Mene apsolutno ništa nije interesovalo osim da ustanem iz kreveta da odradim to što moram da odradim i da se vratim u krevet - ističe ona.
Svetska zdravstvena organizacija navodi da je „Izgaranje” sindrom koji se konceptualizuje kao rezultat hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno kontrolisan.
- Ovaj česti slučaj sagorevanja nije naveden kao zdravstveno stanje, već kao fenomen i faktor koji u osnovi gura ljude da traže zdravstvene usluge i jer utiče na njihovo zdravstveno stanje. Dakle, u suštini ono o čemu govorimo je sindrom koji ljudi mogu da osete od hroničnog stresa na radnom mestu - kaže Tarik Jašarević, portparol Svetske zdravstvene organizacije.
- Znate osoba ide na bolovanje i šest nedelja se leči. I šta su posledice, može da bude srčani udar, telo koje slabi. Stres utiče na sve naše organe - dodaje Ivana Borić.
Nakon određenih promena koje je unela u svoj život Maria više nema nikakve simptome sagorevanja.
- Sada, kada je vreme u pitanju, ja radim mnogo više, mnogo bitnije stvari, ali ja radim stvari koje ja volim, i to su stvari koje mene ispunjavaju. Ja sam kod kuće sa svojom porodicom sve postižem i nemam uopšte taj problem više - napominje Popović.
Kako bi se burnout ili izgaranje na poslu klasifikovao kao dijagnoza, potrebna su dodatna istraživanja.
- Moramo da dobijemo više studija o ovome i onda zaista treba da pogledamo dobrobit svih ljudi na radnom mestu i da vidimo kako se taj fenomen manifestuje na zdravlje zaposlenih - napominje Jašarević.
- Ja apelujem na državu Srbiju nas ve kompanije, da krenemo od naše kuće da čistimo, da se implementira u sistem, znači ne samo u institucije države nego i u firme ta briga o zaposlenima ta korporativna kultura koja je osnov da se ljudi dobro osećaju na radnom mestu, da imaju svoju vrednost - podvlači Borić.
Nakon izlečenja od posledica preopterećenja na poslu, snimak na magnetnoj rezonanci pokazuje poboljšane rezultate funkcije mozga.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs/Saša Dobrijević
Bonus video: