Žene, Romi i generalno ljudi koji su u riziku od siromaštva, beskućnici i oni bez dokumenata, interno raseljeni sa Kosova imaju otežaniji pristup tržištu rada, ali i mehanizme zaštite.
Imaju previše godina ili su mlade, pa će postati majke. Već su majke pa neće dovoljno raditi ili sumnjive su jer imaju „neke godine“, a nisu u braku. To je taj začarani krug diskriminacije žena na radu gde je dovoljno da samo postojite kao žena, smatra Milica Marinković iz A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava.
- Svakako da ovo nije jedina društvena grupa koja je izložena diskriminaciji. Skrenula bih pažnju i na Rome i generalno ljude koji su u riziku od siromaštva i kakav je njihov pristup tržištu rada i mehanizmima zaštite. Postoje i određene grupe stanovništva kojima je tržište rada potpuno nedostupno, što je povezano sa nekim većim problemima koje imaju, tu najviše mislim na beskućnike i ljude bez dokumenata, interno raseljene sa Kosova – naglasila je Marinković.
Tako u praksi malu ulogu igra sve veći stepen obrazovanja koji ostvaruju Romi i Romkinje. Diskriminacija je prisutna čak i kada su pripadnici ove manjinske grupe najkvalifikovaniji za svoje poslove.
- Ukoliko neki poslodavac ne želi da zaposli Roma ili već tome pristupa sa nekim stepenom diskriminacije, kandidat neće imati previše šansi da otkloni predrasude. U poslednje vreme veoma često ističem zaključak da jeste puno sredstava uloženo u afirmativne mere, odnosno kvote za upise na fakultete, ali taj proces nije rađen sinhrono sa tržištem rada. To je dovelo do toga da sada imate jedan skup visokoobrazovanih Roma i Romkinja koji su jednako diskriminisani na tržištu rada i u situaciji da prihvataju poslove ispod svojih kvalifikacija – ističe Marinkovićeva, podsećajući da upravo zato postoji velika potreba da se dodatno radi sa poslodavcima, ali i kolektivima i da se najave ozbiljnije i detaljnije agende biznisa i ljudska prava.
Najslabije plaćene poslove, poput javnih radova, održavanja higijene zgrada i javnih prostora i sezonskih poslova i dalje u velikom broju rade Romi sa nižim stepenom obrazovanja, što je situacija koja je dugo prisutna. Marinković je naglasila prikrivenu, posrednu i protivzakonitu praksu diskriminacije s kojom je na terenu i iz rada sa korisnicima upoznata Inicijativa A 11. Ogleda se u, na primer, odbijanju poslodavca da na određenu, dobro plaćenu poziciju primi radnika koji je Rom, uprkos činjenici da ovaj radnik ima sve potrebne kvalifikacije.
(Kurir.rs/Politika)