Jedemo šećernu tablu umesto čokolade, sir koji nije sir, pijemo sokove i rakiju koji nisu od voća, kafu koja sadrži ječam i mesne prerađevine pune soje
Gotovo da nema Srbina koji dan ne započne ispijanjem kafe, ali mnogi od njih i ne slute da to što piju, možda i nije kafa.
Kafa je samo jedan od proizvoda široke potrošnje koji se nalaze u prodaji na tržištu Srbije, a za koji je Državna revizorska institucija utvrdila da nisu ono za šta proizvođači tvrde da jesu.
Naime, u izveštaju DRI koji je sačinjen nakon kontrole državnih institucija koje se bave bezbednošću hrane u Srbiji piše da su čokolada, sir, crni hleb, sokovi i rakija najčešće bili predmet obmane porošača u Srbiji.
- Odeljenje poljoprivredne inspekcije je navelo primere obmane i dovođenja potrošača u zabludu, koji su uočeni u praksi, a radi se o obmanama po pitanju prirode, identiteta, svojstva, sastava, količine i trajnosti proizvoda. Najčešci primeri su: kafa sa surogatom, voćni sok koji je nektar, čokolada koja je šećerna tabla, voćna rakija koja nije od voća, crni hleb koji nije proizveden od brašna T-1100, biljni "sir" koji nije sir - piše u Izveštaju DRI o bezbednosti hrane.
Zbog svega ovoga DRI je preporučila da se u okviru zakonske regulative uvede termin "prevara u vezi sa hranom".
- Broj incidenata, odnosno prevara u vezi sa hranom, uvećava se iz godine u godinu, tako je identifikovano 60 odsto više incidenata u periodu između 2011. i 2012. godine, nego u periodu od 1980. do 2010. godine - navodi se u Izveštaju DRI.
U izveštaju između ostalog piše da je od 2019. do kraja 2022. godine prema nalogu Poljoprivredne inspekcije van prometa stavljeno ukupno 12 miliona i 436.771 kilograma i 464.806 litara hrane biljnog porekla. U istom tom periodu uništeno je 736 litara pića.
Miladin Ševarlić, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ističe da izveštaj državnog revizora pokazuje da se u sektrou prehrambenih proizvoda dešavaju značajne zloupotrebe posebno u prodaji kafe sa surogatima umesto kafe, ječam, soja, leblebije i slično.
- Tu je i prodaja sira bez mleka, a naročito meda koji nije pčelinji proizvod, već je zanatski ili industrijski na bazi šećernih sirupa i drugih dodataka, a posebno kada se označava kao tzv. pekarski med radi premazivanja slatkih peciva koji nema ni M od meda. Isti je slučaj i sa proizvodima od mesa u kojima ponekad dominiraju, čak i izrazito surogati, soja i drugi proizvodi, umesto mesa. Toga ima i kod pojedinih vrsta kobasica - kaže Ševarlić.