BEOGRAD -- Najveći izazovi za poslovanje bankarskog sektora u Srbiji su smanjena kreditna sposobnost klijenata, kao i tražnja za kreditima.
Kako je izjavio predsednik IO Rajfajzen banke Oliver Regl problem predstavlja i visok nivo problematičnih kredita (NPL) koji je već sada na nivou od 20 odsto.
Regl je istakao da nije moguće da privreda bude u problemima, a da bankarskom sektoru ide dobro. Na to ukazuje i visok nivo kredita sa čijom otplatom se kasni više od 90 dana, naročito u sektoru privrede. Kako je objasnio Regl, nivo NPL-a u pojedinim bankama u velikoj meri zavisi od menadžmenta, odnosno procene i analize rizika i donošenje odluka o kreditima u skladu sa tim rizikom, što u bankama često nije bio slučaj. “U sektoru stanovništva, pre krize, tokom krize, Narodna banka je stavila vrlo značajna ograničenje za kreditiranje. I to je na neki način spasilo banke od sebe samih, inače bi bez tih ograničenja sigurno mnogo agresivnije kreditirale građane. Tih ograničenja nije bilo za privredu, banke su ekstenzivno davale kredite i pre krize i delimično i tokom krize, i rezultat toga je visok stepen NPL i, naravno, problemi kod firmi, koje su dobile kredite, a koje možda nikad nije trebalo da dobiju”, precizirao je Regl.
On je ukazao da će visok nivo NPL-ova uticati na pad profitabilnosti, ali i smanjenje adekvatnosti kapitala u bankama.
“Bankarski sektor pati od visoke stope NPL i povećanja nivoa rezervacija za njih, i verovatno će patiti još više čim banke priznaju da su neki krediti problematični, što će dovesti do povećanja rezervacija za te kredite i povećanja otpisa”, kazao je Regl.
On je naglasio da je kapitalizovanost banaka sada na visokom nivou, i da će i posle svih povećanih rezervacija i otpisa ostati na adekvatnom nivou, ali ne isključuje da se neke banke mogu suočiti sa teškoćama, iako će ukupno gledano bankarski sektor ostati stabilan.
”Ako sad gledate Agrobanku za čiji portfolio se činilo da je čist i odjednom više nije, onda je pitanje da li ima još drugih banaka u sličnoj situaciji. Agrobanka je bila ekstreman slučaj, ali postoji tendencija u bankama da se odugovlači priznanje loših kredita, zbog obaveze da se formiraju rezervacije, a s druge strane banke se možda još uvek nadaju da će neki slučaj, koji je već izgubljen, da se ipak reši”.
“Međutim, kriza traje već četiri godine, i trajaće još nekoliko godina, tako da zahteva tretiranje loših kredita u skladu sa realnošću. I baš zbog toga ja računam da će stopa NPL da se poveća još u nekim bankama koje do sada nisu stavile te kredite na realan nivo”.
Regl je naglasio i da “Rajfajzen” spada u grupu banaka koja je imala oprezno upravljanje rizikom, tako da je stopa NPL na vrlo prihvatljivom nivou i značajno ispod tržišnog proseka i izrazio uverenje da će tako i ostati.