HEKTAR NJIVE NA OVOM MESTU U SRBIJI PRODAT PO CENI VILE NA DEDINJU! Oboren rekord, evo za koliko je oranica kupljena!

Shutterstock

Za neverovatnih 500.000 evra prodat je hektar poljoprivrednog zemljišta, što je apsolutni rekord.

Najskuplje plaćena njiva nalazi se na teritoriji grada Novog Sada, u seocetu Rumenka. Kako je objavio Republički geodetski zavod (RGZ), to poljoprivredno zemljište u Rumenki prodato je u četvrtom kvartalu prošle godine za 50 evra po metru kvadratnom.

- Parcela je površine nešto manje od dva hektara, tačnije 19.970 metara kvadratnih, i za nju je plaćeno 998.500 evra. To znači da hektar košta 500.000 evra. To je najskuplja oranica koja je ikada prodata u Srbiji. Do ove prodaje najskuplji hektar plaćen je 400.000 evra, a nalazio se u Kaću kod Novog Sada - naveo je RGZ.

Vladimir Rafajlović iz poznate novosadske agencije za nekretnine navodi da je ovde verovatno reč o zemljištu za koje može da se izvrši prenamena.

- Ono se nalazi u industrijskoj zoni, a vodi se kao poljoprivredno zemljište. Ovakvo zemljište je skupo jer njemu može da se promeni namena. Poljoprivredno zemljište kome ne može da se promeni namena najskuplje je u Bačkoj. Cene skaču i u Sremu, gde je zemljište pogodno za vinogradarstvo i voćarstvo. U ovim predelima Vojvodine je najkvalitetnija zemlja, pa se cene kreću od 15.000 do 30.000 evra po hektaru. Najjeftinije zemljište je u Banatu, jer je i najgoreg kvaliteta - navodi Rafajlović.

Najskuplja njiva otišla za 3,5 miliona evra

U poslednjem kvartalu 2023. godine najskuplje prodata njiva je u opštini Vrbas i za nju je novi vlasnik platio 3,5 miliona evra, saopštio je RGZ. - Budući vlasnik je tu sumu platio za 249 hektara - naveo je RGZ.

- Ponude zemljišta na tržištu je nedovoljno, a budući da je ono ograničen resurs, zainteresovanih za kupovinu je zaista mnogo - kaže ovaj menadžer agencije iz Novog Sada.

Srpski prosek

Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno goveče, pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i ima tri košnice pčela. Oni koji se bave poljoprivredom u proseku imaju 60 godina, dok je tek svaki jedanaesti nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina. U ovoj grani radi ukupno 1.150.653 ljudi, što je 14 odsto manje nego 2018, kada je Republički zavod za statistiku radio anketu u poljoprivredi.

- Naše zemljište je degradirano. Humusa, tj. organske materije u njemu je sve manje. Imamo veoma malo stočarstva. Nemamo organskog đubriva. U Vojvodini je nekada humusa u zemljištu bilo i do pet procenata. Sada ga je manje od tri odsto. Da bi se procenat humusa povećao za jedan posto, potrebno je i do 100 godina. Ne treba zaboraviti i da u Srbiji ima dosta neobrađenog zemljišta. To sebi ne smemo da dozvoljavamo, jer to ne dozvoljavaju sebi ni mnogo razvijenije zemlje - navodi Dragana Latković, predsednica UO Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

I Bil Gejts kupuje njive

Kod nas kao i svetu, vlada trend kupovine zemljišta.

- Bil Gejts je prošle godine kupio 250.000 hiljada hektara zemlje. Svetska populacija se povećava i ulaganje u zemljište kao neobnovljivi prirodni resurs mnogi prepoznaju kao dobru investiciju - naglašava Milan Prostran. Sagovornik navodi da se sa smanjenjem slobodnog poljoprivrednog zemljišta povećava njegova cena.

- Najkvalitetnije zemljište u Srbiji nalazi se u okolini Bečeja i Srbobrana. Ima raznog zemljišta koje se prodaje - od bara, pašnjaka do utrina - kaže ovaj stručnjak.

Kurir.rs/Informer

TAGOVI