Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je u četvrtak, 1. februara, raspisalo javni poziv za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u visini od 18.000 dinara. Krajnji rok za podnošenje zahteva je 1. mart 2024. godine.
Podsticaji se ostvaruju po površini biljne proizvodnje za zasejane, odnosno zasađene i prijavljene površine pod odgovarajućom biljnom kulturom do najviše 100 hektara, a pre podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na ovu vrstu podsticaja neophodno je da poljoprivrednik izvrši obnovu registracije za tekuću godinu u eRPG.
Ozbiljne mere koje će poljoprivrednici osetiti
Pored toga što je subvencija za najmasovniju meru po hektaru duplirana, poljoprivrednici će u ovoj godini dobiti i dodatnih 17.000 dinara za sertifikovano seme, kao i jeftinije gorivo za mehanizaciju.
Ministarka Jelena Tanasković navodi da su u pitanju ozbiljne mere koje za cilj imaju unapređenje i proširenje poljoprivredne proizvodnje.
- Ako uzmete u obzir da smo subvenciju koja je u 2022. godini iznosila 9.000 dinara po hektaru povećali na 18.000 dinara hektaru, a da će u 2024. godini onaj ko koristi sertifikovano seme imati 35.000 dinara po hektaru uz 5.000 dinara refakcije na gorivo, dolazimo do sume od 40.000 dinara po hektaru i onda je jasno da su u pitanju neke ozbiljne i drastične promene koje će naši poljoprivrednici osetiti - kaže Tanasković.
Sistemske promene
Novina je i to što će od sada pravo na ove podsticaje imati isključivo poljoprivrednici koji aktivno učestvuju u proizvodnji.
- Nama je cilj da damo impuls sigurnosti i impuls daljeg razvoja naše poljoprivredne proizvodnje, a da bi se to dogodilo moramo da obezbedimo da taj novac bude usmeren na onog ko tu zemlju zaista obrađuje. Zato će od ove godine samo oni koji obrađuju zemlju moći da budu korisnici subvencije po hektaru - rekla je ministarka Jelena Tanasković i naglasila da su u pitanju sistemske promene.
- Do sada smo imali situaciju da je zakonski bilo dozvoljeno da svaki vlasnik poljoprivredne parcele može da dobije deo iz ovih sredstava i neretko se dešavalo da su oni uzimali subvenciju a parcelu izdavali nekome ko ju je obrađivao. Toga više nema, promenili smo sistem finansiranja, a uz to i sam sistem razvoja poljoprivrede jer prethodni nije dao dobar rezultat - država je izdvajala novac a nismo imali napredak već smo stagnirali, a u mnogim granama se i vraćali unazad - istakla je ministarka.
Ministarka je objasnila i kako će povećanje subvencionisanja sa 20 ha na 100 ha doprineti da država u svakom trenutku jasno zna kome je novac dodeljen, kako je iskorišćen i na koji način će to doprineti uvećanju poljoprivredne proizvodnje.
- Mislim da je to jako bitno jer džaba 119 milijardi ako ne znamo gde su otišle. Ideja i misija, pre svega predsednika, a onda i Vlade Republike Srbije zapravo jeste da se poljoprivreda vrati tamo gde je bila, a to je učešće u BDP-u koje je tradicionalno, kroz istoriju bilo 10%. Trenutno je 6 % i mi hoćemo to brzo da vratim i vratićemo - poručila je ministarka Tanasković.
Prekretnica u odnosima
Ono što bi moglo da predstavlja prekretnicu u odnosima između države i poljoprivrednika je njihovo uključivanje u najvažnije diskusije o budućnosti sektora. Ministarstvo i Vlada Srbije pokazali su spremnost na dijalog i “davanje glasa” onima na kojima počiva poljoprivredna proizvodnja.
- Mislim da je ključ svega to što smo izdigli primarnog proizvođača, to što smo mu dali jednako važno mesto za pregovaračkim stolom. Omogućili smo im da vide da se država itekako bavi njima i da smo u svakom segmentu razgovora spremni da ih saslušamo i da poštujemo svaki konstruktivan predlog - rekla je ministarka podsećajući na, kako su ga sami poljoprivrednici nazvali, istorijski sastanak koji se održao krajem decembra prošle godine i kome je prisustvovala i premijerka Ana Brnabić.
Kako podneti zahtev za subvencije po hektaru?
Prvi korak uključuje pružanje osnovnih podataka o podnosiocu zahteva, koji obuhvataju ime i prezime ili naziv, jedinstveni matični broj građana (JMBG) ili matični broj (MB), adresu prebivališta ili sedišta, broj telefona, elektronsku poštu, broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG), kao i dodatne podatke za pravna lica poput poreskog identifikacionog broja (PIB).
Drugi korak zahteva detaljne podatke o prijavljenim i zasejanim ili zasađenim površinama, uključujući katastarsku opštinu i broj parcele, šifru i naziv kulture prema Šifarniku biljne proizvodnje, te površinu pod kulturom.
Treći korak podrazumeva davanje izjave podnosioca zahteva pod krivičnom i materijalnom odgovornošću o tačnosti podataka i da se površine obrađuju u njegovo ime i za njegov račun.
Završni korak uključuje potpisivanje zahteva, bilo elektronski ili fizički, u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsku upravu. Elektronski obrazac zahteva sadrži i izjavu o upoznatosti sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, kao i saglasnost za obradu ličnih podataka neophodnih za odlučivanje.
Šta ukoliko je zahtev odbijen?
U slučaju da je zahtev odbijen predviđena je sledeća procedura.
Uprava za poljoprivredu obaveštava podnosioca zahteva ukoliko njegov zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje nije pravilno popunjen ili ako podaci uneti u zahtev ne odgovaraju podacima iz službenih registara i evidencija.
U tom slučaju, podnosilac zahteva dobija obaveštenje o tome kako da ispravi nepravilnosti u zahtevu uz rok koji ne može biti kraći od osam dana od prijema obaveštenja.
Ukoliko podnosilac zahteva ne ispravi nepravilnosti u predviđenom roku, Uprava može odbaciti zahtev rešenjem. Razlozi za odbacivanje zahteva uključuju sledeće situacije:
Zahtev je podnet od strane lica koje ne ispunjava uslove propisane pravilnikom.
Zahtev nije podnet u roku koji je određen javnim pozivom.
Zahtev nije podnet putem softverskog rešenja eAgrar.
Podnosilac zahteva ne ispravi svoj zahtev u zakonom određenom roku.
Drugi slučajevi predviđeni zakonom.
Tekst Pravilnika o načinu ostvarivanja prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji možete pogledati ovde.
Kako prijaviti parcelu za podsticaje po hektaru?
Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede detaljno su pojasnili pod kojim uslovima poljoprivrednim gazdinstvima može biti određen pasivni status, koji su slučajevi kada se taj status ne određuje, kada se u odlučivanje uključuje inspekcija i kako prijaviti zemljište za koje ne postoji dokaz o vlasništvu ili ugovor o zakupu.
Kada se NE ODREĐUJE pasivan status?
Kada je u pitanju određivanje pasivnog statusa iz Ministarstva objašnjavaju da pravilnikom o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava (RPG) nikada nije bilo niti je trenutno propisano određivanje pasivnog statusa poljoprivrednom gazdinstvu ukoliko prijavi obavljanje poljoprivredne proizvodnje na poljoprivrednom zemljištu koje se u katastru ne vodi kao obradivo poljoprivredno zemljište.
Šta utiče na odluku o pasivnom statusu?
Prilikom donošenja odluke o određivanju pasivnog statusa Uprava za agrarna plaćanja u obzir uzima stanje u RPG koje je sam proizvođač popunio, kao i inspekcijski zapisnik koji potvrđuje faktičko stanje na terenu nakon što su satelitski snimci pokazali suprotno stanje na terenu u odnosu na prijavljeno u Registru.
Kada se ODREĐUJE pasivan status?
Sa druge strane, naglašavaju iz Ministarstva, pravilnikom o upisu u RPG bilo je i trenutno jeste propisano određivanje pasivnog statusa poljoprivrednom gazdinstvu koje je u zahtevu za upis ili u zahtevu za ostvarivanje prava na podsticaje prijavilo netačne podatke, odnosno ako na obradivom poljoprivrednom zemljištu prijave obavljanje poljoprivredne proizvodnje koju u stvarnosti ne obavljaju, odnosno koja nije pod biljnim kulturama i koja se ne obrađuje (tzv parlog), što je, kako su naveli, očigledna zloupotreba prava.
Šta ako se proizvodnja obavlja na zemljištu koje se u katastru ne vodi kao obradivo poljoprivredno zemljište?
Ako se poljoprivredna proizvodnja obavlja na zemljištu koje se u katastru nepokretnosti ne vodi kao obradivo poljoprivredno zemljište, objašnjavaju iz Ministarstva, već se vodi kao neplodna površina ili zemljište posebne namene, poljoprivredni proizvođač na tom zemljištu može podneti zahtev za promenu katastarske kulture i klase područnoj jedinici Republičkog geodetskog zavoda, do ispravke u katastru može da koristi subvenciju.
Šta ako poljoprivrednici nemaju dokaz o vlasništvu ili ugovor o zakupu?
Iz Ministarstva dodaju da je u toku rad na izmeni Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju u pogledu propisivanja osnova za korišćenje zemljišta za dobijanje subvencija.
Novina se odnosi na to da se poljoprivrednicima koji nemaju dokaz o vlasništvu niti ugovor o zakupu dozvoli da se upišu u eRPG na osnovu posebne izjave overene kod notara pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, kojom garantuju da je navedena parcela ona koju baš oni obrađuju, što će i dokumentovati nadležnim inspekcijama kada dođu u proveru.
Kome se obratiti?
Iz Ministarstva poručuju da su svim poljoprivrednim proizvođačima na raspolaganju za sva pitanja, pojašnjenja i dodatnu podršku Kontakt centar Uprave za agrarna plaćanja, kao i besplatan broj telefona za upite u vezi sa eAgrar-om 0800 106 107.
Takođe, mogu se obratiti putem kontakt forme na sajtu Uprave za agrarna plaćanja i eAgrar sajtu i putem imejl adresa i društvenih mreža (Instagram i Fejsbuk).
"Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za agrarna plaćanja ulaže maksimalne napore da na sve upite koji pristižu svim kanalima informisanja odgovori u najkraćem mogućem roku", ističu iz Ministarstva.