Otkako je 2018. godine drugi po veličini proizvođač traktora na svetu – indijski TAFE, kupio brend i tehničku dokumentaciju IMT-a, manje se pričalo o sudbini fabrike, a više o njenoj imovini. Nekretnine IMT-a dobile su nove vlasnike, ali je opstala i proizvodnja, doduše u drugačijem obliku.
Kada je 2021. godine prodat kompleks IMT-a u Zemunu, ABL Solvent je za 77 objekata i zemljište platio oko 70 miliona evra, a na tom mestu niče stambeno-poslovni kompleks. Indijski TAFE je tri godine ranije za kompletan brend IMT i pravo da ga koristi, kao i tehničku dokumentaciju, platio oko 550.000 evra.
Tako je počeo drugi život nekadašnjeg giganta, koji je 1989. godine proizveo rekordnih 42.000 traktora. Danas se, prema rečima Slobodana Petrovića, dugogodišnjeg direktora IMT-a, a danas direktora operacija u novoj kompaniji starog imena, najveći deo delova proizvodi u Indiji, dok se u Srbiji radi montaža.
- Na tom poslu angažovano je desetak ljudi, a godišnje prodamo od 350 do 400 traktora, što je, naravno, daleko manje nego što su tehničke potrebe naše poljoprivrede - kaže Petrović i podseća da je prosečna starost domaćeg traktora 20 godina.
Kako navodi, da se ne bi povećavala granica starosti, trebalo bi sigurno da se proda barem 10.000 traktora godišnje.
- Poslednjih godina prodaje se od 2.500 do 3.500, jer je kupovna moć domaćih farmera slaba - ističe Petrović.
IMT by TAFE traktori drže oko 13 odsto tržišta, a naš sagovornik naglašava da se ne radi ni o nostalgiji, ni pukoj navici, već jasnoj računici domaćih kupaca.
- U velikom delu zemlje postoje sitni posedi, na kojima nisu potrebni veliki traktori. Do ukrupnjavanja je došlo u Vojvodini, gde se prodaju traktori velike snage od 300 do 400 konjskih snaga, jer ako imate hiljade hektara trebaju vam takve mašine. Južno i zapadno od Save i Dunava, kao i podno Fruške Gore gde su voćnjaci i vinogradi, potrebni su traktori manje snage, okretniji i povoljniji - objašnjava Petrović.
Razbija i mit da se radi o navici.
- Naši poljoprivrednici umeju i sami da poprave mašinu ako se nešto slučajno desi, relativno lako i brzo, zatim još ima puno mehaničara koji znaju da rade sa takvim traktorima, a ima i dosta prodavnica koje prodaju delove – ta podrška je jedan od osnovnih razloga zašto se ljudi opredeljuju za IMT traktore, osim što znaju da je pouzdana mašina koja može da služi decenijama - kaže Petrović.
TAFE, kako ističe, traktore pod IMT brendom prodaje u Srbiji uključujući i Kosmet, kao i u Republici Srpskoj. - Indijska kompanija završava homologaciju traktora prema evropskim standardima, i do sledeće godine se očekuje da će početi prodaja i u Hrvatskoj i Sloveniji - kaže Petrović.
Jedan model traktora namenjen tim tržištima trebalo je da bude izložen na nedavno završenom poljoprivrednom sajmu Agro Belgrade, ali to na kraju nije bilo moguće organizovati zbog problema sa transportom kroz Crveno more.
Na naše pitanje koliko se zapravo novi modeli sa IMT brendom razlikuju od "starih" traktora odgovara da su gotovo identični.
- Postoje neke minimalne razlike – recimo, menjač starog IMT-a imao je 3×2 brzine, a aktuelni ima 4×2, što nije presudno za domaće kupce - ističe Petrović.
Sličnosti su proizvod zajedničke istorije. Grupacija TAFE razvijala je svoj biznis, između ostalog, i tako što je u jednom periodu uvozila traktore IMT-a u delovima i montirala ih u Indiji.
- Isto kao što mi danas uvozimo od njih i montiramo u Srbiji. Čak su ih i plasirali pod IMT brendom, dok nisu razvili brend TAFE. Zato i dan danas imate IMT traktore koji ‘trče’ po Indiji - konstatuje Petrović.
Zanimalo nas je i veruje li da će ikada biti obnovljena proizvodnja traktora u našoj zemlji, makar kroz proizvodnju delova.
- Iskreno, ne verujem da će se to ikada desiti, jer je proizvodnja traktora danas igra velikih brojeva. TAFE danas proizvodi 200.000 traktora godišnje, a imaju kapacitet za proizvodnju 30.000 traktora mesečno. Sa druge strane, IMT je 1989. godine postavio rekord kada je proizveo 42.000 traktora - podseća Slobodan Petrović.
Zbog te igre brojeva, zaključuje, nije moguće postići cenu komponenata i delova da taj posao bude isplativ. Sa druge strane, uveren je da bi poljoprivredna proizvodnja postala isplativija kada bi se mehanizacija brže zanavljala.
- Još od 2009. sam se zalagao i podržavao programe subvencionisanja poljoprivrednika kada je reč o nabavci mehanizacije. Najvažnije je, međutim, da takve mere imaju kontinuitet. Ako jedne godine dobijete 50 odsto subvenciju za nabavku traktora, a sledeće godine je nema, pa onda opet ima, tada ljudi čekaju sa zanavljanjem i štede novac čekajući na subvencije - objašnjava Petrović.
Poljoprivrednicima, kako podseća, treba nova mehanizacija da obave sve agrotehničke mere na vreme, jer relativno nova, ispravna mehanizacija znači da je poljoprivrednik spreman za rad i da ne zavisi od vremenskih uslova i ne razmišlja može li da uđe u njivu ili ne.
- Smatram da bi država morala svake godine da predvidi sredstva za kupovinu nove mehanizacije i da podstiče poljoprivrednike da je nabavljaju. I ne samo kada je reč o mehanizaciji – svaka redovna pomoć za privrednike, od ulaganja u navodnjavanje do kupovine priključnih mašina,obezbedila bi dobit za državu i celo društvo kroz veći rod - zaključio je Slobodan Petrović.
kurir.rs/biznis.rs