U Australiji, kao i u većini mesta na svetu, imanje na obali je skupo. Ali da biste videli pune efekte skupog australijskog stanovanja, pogledajte dalje od trofejnih domova u luci u Sidneju i na plažama u Bondiju. U gradovima širom zemlje pored vode niču šatori i druga improvizovana skloništa. Oni su tamna strana stambenog tržišta koje se održalo uprkos rastućim kamatnim stopama. Za domaćinstva svih prihoda, udeo kuća koje su pristupačne je najniži u poslednjih 30 godina.
Australijanci nisu sami. Cene kuća su visoke u odnosu na prihode širom bogatog sveta, a prošle godine su prkosile očekivanjima tako što su se oporavile nakon samo najkraćih udaraca. Tržišta iznajmljivanja su takođe vruća. Slobodna radna mesta su na ili blizu istorijskih minimuma u mnogim bogatim zemljama, dok kirije brzo rastu.
U prethodnim decenijama, primećuje Peter Tulip, ekonomista, rastući troškovi stanovanja bili su nadoknađeni jeftinijim kreditima. Sada su i stope na hipoteke porasle, što znači da potencijalni kupci mogu sebi priuštiti da se manje zadužuju.
Šta se krije iza neočekivane otpornosti cena? Delimično je to zbog globalnih trendova, kao što su ljudi koji više rade od kuće i tako daju veću vrednost svom životnom prostoru. Ali kreatori politike u Australiji sve više fokusiraju svoju pažnju i na tri domaća faktora.
Prvi je da je strana potražnjaza australijskim stanovima veća nego ikad. Neto imigracija je bila 500.000 u godini do juna, što je više nego dvostruko više od broja u 2019. U isto vreme oko 650.000 međunarodnih studenata zove Australiju svojim domom, i svi trebaju negde da borave.
Čak i stranci koji ne žive u Australiji sa punim radnim vremenom izgledaju zainteresovani za njeno tržište nekretnina: takvi kupci su osvojili 10 odsto novoizgrađenih kuća prodatih u trećem kvartalu 2023.
Drugi faktor je cena materijala. Indeks proizvođačkih cena za građevinarstvo porastao je za 30 odsto od početka 2021. Osim što su kuće postale skuplje za izgradnju, ovo je ostavilo Australiju sa manje graditelja. Više od 1.500 građevinskih firmi propalo je u godini do juna, uglavnom zbog prekoračenja troškova. Rezultat je smanjena ponuda novih domova i još veći pritisak na cene.
Ali najveća kočnica u izgradnji domova, kaže gospodin Lale – i treći faktor koji podstiče cene kuća – jesu pravila planiranja lokalnih veća. Najbolji primer je Sidnej, gde se veliki broj domova suočava sa ograničenjima razvoja.
U međuvremenu, pravila zoniranja podižu cene nekretnina znatno iznad kombinovanih osnovnih troškova. Istraživanje gospodina Tulipa sugeriše da je, opet u Sidneju, ovo povećanje od neverovatnih 73 odsto.
Da li bi vlada mogla da ublaži pritisak? Obećano je da će smanjiti imigraciju, utrostručiti naknade koje plaćaju strani kupci postojećih domova i povećati poreze na imovinu koja je ostala prazna. Nacionalni cilj za izgradnju milion kuća u narednih pet godina povećan je na 1,2 miliona. I postoje neki znaci popuštanja ograničenog planiranja.
Državna vlada Novog Južnog Velsa prepisuje svoja pravila zoniranja kako bi primorala lokalne savete da prihvate smeštaj veće gustine. Takvi napori će neizbežno izazvati žestoke prigovore. Ali oni neće doći od sve većeg broja Australijanaca koji se smeste da prenoće u šatoru na obali.
kurir.rs/ 24sedam