Za većinu ljudi, pasivni prihod je samo dodatak na platu koji zahteva minimalan trud da bi se dopunio glavni izvor prihoda. Stiv Balmer, na ime tog malog dodatka godišnje dobija milijardu dolara.
Balmer, šesta najbogatija osoba na svetu, trebalo bi da prikupi toliko dividendi od Majkrosofta 2024. godine. Do ovakve situacije je došlo nakon što je tehnološki gigant povećao svoju tromesečnu isplatu dividendi na 75 centi po akciji, ili 3 dolara po akciji godišnje, piše CNN.
Tajna je u akcijama
Balmer, bivši izvršni direktor Majkrosofta, poseduje 333,2 miliona deonica kompanije od 2014. godine, pa na konto toga godišnje inkasira milijardu dolara. I to samo zbog samog posedovanja akcija, bez obzira na njihov učinak.
Njegova pasivna zarada mogla bi da se smanji pod pretpostavkom da Microsoftov odbor direktora odluči da smanji dividende. Ali to ne izgleda verovatno. Od kada je kompanija počela da isplaćuje dividende akcionarima 2003. godine, iznos se samo povećavao.
Plaća i veliki porez
Balmer nije jedini koji je ostvario ovakvu zaradu. Ujak Sem će takođe dobiti velikodušnu cenu.
S obzirom da je Ballmer prijavio prihod od 656 miliona dolara Službi za unutrašnje prihode u 2018. prema ProPublica, verovatno je da će podleći porezu od 20 odsto na dividende za pojedince koji zarađuju oporezivi prihod od 500.000 dolara godišnje ili više. To znači da će platiti blizu 200 miliona dolara poreza na dividende Microsofta koje prikupi.
Balmer nije jedini koji mnogo zarađuje od posedovanja akcija koje isplaćuju dividende.
Berkšir Hatavej Vorena Bafeta trebalo bi da prikupi 6 milijardi dolara dividende za godinu dana, prema analizi Volstrit džurnala. To je zato što većinu akcija Berkshire Hathavai ulaže u isplatu dividendi. Na toj listi su Chevron, Bank of America, Apple, Coca-Cola, Kraft Heinz i American Ekpress.
(Kurir.rs/Bizlife)