U trenutku kad mu je supruga predložila da razmotre kupovinu stana u Beogradu na vodi, njihova selidba na drugo mesto već je bila isplanirana. Njihova porodica je prerasla stan u kom su živeli poslednjih 7 godina i čekalo se da novogradnja u komšiluku dođe do 80% izgrađenosti pa da krenu u proces kupovine. Ivan je u tom kraju rođen, tu je odrastao i nije ni pomišljao da bi za svoj budući dom mogao da izabere neko drugo mesto, a pogotovu ne centar grada. Zato je njen predlog, kako sam kaže, ”dočekao na nož”
“U startu nisam hteo ni da čujem. Mislio sam da je to samo za bogataše, ali sam vrlo brzo shvatio da tu ima mesta za sve. A i oduvek sam zamišljao da ćemo ostati u starom kraju gde smo i počeli zajednički život, gde deca idu u vrtić, gde imamo te neke male rituale. Plan je bio da pređemo u veći stan jer nam je tadašnji postao tesan, a stekli su se i finansijski uslovi”, počinje priču Ivan koji je pristao da podeli svoje iskustvo o životu u Beogradu na vodi.
Njegova supruga je glavni “krivac” što nisu ostali u starom kraju i što, kako Ivan kaže, sada žive život kakav zaslužuju.
“Ona je bila oduševljena celom pričom. Često je posećivala taj deo zbog posla i stalno bi se vratila sa istom pričom - kako je sve široko, organizovano, čisto… Pa onda reka, parkići, kafići, restorani itd” , priča on i kaže da je prekretnica bila kada je prvi put otišao u goste prijatelju koji živi u Beogradu na vodi.
“Kolega moje žene je u to vreme već živeo tamo. Odlazak kod njega u posetu je bio prvi put da sam ušao u naselje, dotad sam ga uglavnom gledao iz automobila” , kaže on i seća se svog prvog susreta sa Beogradom na vodi.
“Iskreno, svidelo mi se na prvu. Bilo je proleće, već se bio produžio dan, a stan u kojem smo bili ima prelep pogled na stari deo grada. Sećam se da sam pomislio da uopšte nije bučno kao što sam zamišljao. Svidelo mi se i što zgrada ima lobi sa recepcijom i dvorište za stanare ispred i što je sve bilo tako uredno i održavano. Stan takođe - funkcionalan i kvalitetan, od parketa do sanitarija.”
To je bio trenutak kada je počeo da razmišlja o promeni kraja.
“Svideo mi se ceo koncept, pa sam počeo da istražujem i gledam naselja tog tipa. Ali nijedno nije nudilo sve ovo što imamo ovde a cene su bile iste, ili čak i veće. Ono što mi i sada najviše prija, a što mi je tada delovalo nemoguće, je da jedno mesto usred grada ima toliko prostora za opuštanje i rekreaciju. Druga stvar je perspektiva - tada su već najavljivali izgradnju sportskog centra sa bazenom, školu, postojali su planovi za Ložionicu, a znala se i trasa metroa čije će se dve stanice nalaziti u ovom naselju - priča Ivan.
Kaže da su zatim nekoliko puta posećivali prodajni centar na Sava Promenadi, razgledali, konsultovali se…
“Morali smo da donesemo odluku jer su se stanovi prodavali jako brzo. Prelomili smo i uzeli stan u izgradnji, imali smo spreman novac za nekoliko prvih rata. Kasnije smo prodali naš stari stan i prešli kod mojih dok sačekamo. To neko vreme je bilo tesno, ali itekako je vredelo čekati - priča Ivan i opisuje kako je teklo privikavanje na novu sredinu.
“Lako se čovek na dobro navikne” - počinje kroz osmeh. “U vreme kad smo se uselili već smo dobro poznavali kraj, ali drugačije je kad počnete negde da provodite vreme u kontinuitetu. Tek tada shvatite koliko je sve lakše - od svakodnevnih obaveza i funkcionisanja sa decom, do odluke gde ćete na piće”.
Jedan od ključnih faktora koji je uticao to da izaberu Beograd na vodi bila je briga o bezbednosti i prilike za razvoj dece.
"Kao i svim roditeljima, bezbednost nam je na vrhu liste prioriteta. Ovde svaka zgrada ima recepciju i obezbeđenje, deca se igraju napolju, imaju parkiće, sportske terene i igrališta, a mi imamo mir, jer znamo da su sigurni. Ako se, recimo, vrate iz škole, a mi nismo kod kuće, na recepciji ih čeka ključ i to su te male stvari koje mnogo znače”, naglašava Ivan koliko mu znači što njihova deca odrastaju u sredini koja podstiče kreativnost i društvenost.
“U kraju ima baš dosta sadržaja za najmlađe: radionica, mesta za rođendane i sl. Uskoro će ovde biti otvorena državna dvojezična škola, kao i sportski centar sa delom za decu gde će moći da provode kvalitetno vreme i leti i zimi.
Zajednica je ključ
“Istina je, zajednica ovde igra veliku ulogu”, nastavlja Ivan. “Okruženi smo ljudima koji imaju slične vrednosti i bilo nam je prirodno da stvorimo čvrste veze i prijateljstva. Neka od njih su počela kao profesionalni kontakti, a sada su to ljudi sa kojima se viđamo svakodnevno.” Ivan posebno ističe primer svoje supruge:
"Njena karijera je krenula uzlaznom putanjom otkako smo se preselili. Stvorila je kontakte koji su joj otvorili mnoga vrata u profesionalnom smislu”, priča Ivan i navodi da je zajednica jaka iako je sastav ljudi prilično raznolik.
“Možda zvuči kao kliše, ali ovde stvarno ima mesta za sve. Naravno da ima vrlo imućnih ljudi, ali čini mi se da je više onih iz, da tako kažem, “srednjeg sloja”. Naše komšije su ljudi sa najrazličitijim životnim pričama i profesijama: inženjeri, doktori, advokati, zaposleni u IT sektoru, ljudi koji imaju privatne biznise. Ima i dosta onih koji su prodali neku imovinu i kupili stan ovde, zatim naših koji su radili u inostranstvu i žele da ulažu u Srbiju i da žive ovde kad se penzionišu. Baš je šarenoliko, ali kao što rekoh, većina nas deli neke slične vrednosti, barem ovaj krug u kojem se mi krećemo, ova naša “ekipa iz parkića” - kaže Ivan kroz osmeh i za kraj još jednom naglašava koliko je njegova tranzicija od skeptika do zagovornika života u Beogradu na vodi bila brza.
“Shvatio sam da sam imao predrasude i da biste mogli o nečemu da sudite morate to da iskusite ili barem dobro da se sa tim nečim upoznate, da probate da otvorite i neke nove perspektive. Eto, meni je trebalo nekih par meseci da potpuno promenim plan i odlučim se za nešto što pre toga nisam ni uzimao u razmatranje. Nekom drugom se verovatno neće svideti, ali mislim da je bitno dati šansu. Ja sam naučio da je pre donošenja tako bitnih odluka važno dobro promisliti i sagledati sve opcije. Shvatio sam da mi treba organizovanost, lakoća, da želim da imam manje stresa i više vremena za porodicu i prijatelje. Volim što živim blizu svega a opet imam svoj mir. Nekako sam postao relaksiraniji. Zaista neverovatno kako sredina u kojoj živite može imati tako veliki uticaj”, završava Ivan.