Oglas stoji tačno sedam dana, ponuda ima i previše, ali vlasnik Dragan još nije pronašao onog "pravog majstora". Plata je i više nego dobra, spominje se "plus", što znači da i te kako može da bude i veća
"Pekari u Stepojevcu potreban majstor za pecivo.Plata 1.000€ i plus... Telefon za ponude je istaknut", ovako glasi trenutno najprimamljiviji oglas za posao u Srbiji, koji je porodična pekara iz mesta Stepojevac kod Lazarevca istakla na ulaznim vratima lokala, kao i na svojoj Fejsbuk stranici.
Oglas stoji tačno sedam dana, ponuda ima i previše, ali vlasnik Dragan još nije pronašao onog "pravog majstora". Plata je i više nego dobra, spominje se "plus", što znači da i te kako može da bude i veća, a vlasnik pekare kaže da radnici više nisu motivisani ni dobrom zaradom i uslovima.
Dragan Pajić iz mesta Stepojevac koje se nalazi u opštini Lazarevac, već dvadeset pet godina radi kao pekar. Ima porodičnu firmu koju je godinama gradio i sagradio, a u kojoj danas rade i njegova supruga, dvoje maloletne dece i dvadesetak majstora koje čuva kao „suvo zlato“. Tako kaže.
Majstora uvek treba, međutim još uvek nema onog pravog. Dragana su pitali i kakav treba da bude majstor koji će dobiti platu od 1.000 evra i više, na šta jeodgovorio: vredan i pošten.
„Takvi majstori koje mi tražimo moraju da budu ljudi od poverenja. Znači, to su već izgrađeni ljudi koji su godinama u pekarstvu, koji su usavršili ovaj zanat i znaju ga kao mali prst. Oni su dokazani u svom poslu i mi takve ljude i imamo. Čuvamo ih kao suvo zlato jer onaj koji vredi je i plaćen suvim zlatom, ali bukvalno. Ono što ima, što je dokazano i što vredi, čuva se, maltene, životom“, kaže Dragan.
Nažalost, naći dobrog i poštenog majstora je slično kao da tražite iglu u plastu sena.
„To je nezamisliva priča naći dobrog majstora. Verujte. Ovi što se javljaju su sumnjivi - ili su narkomani ili alkoholičari koji idu iz pekare u pekaru. Pa onda meni zatvore firmu na mesec dana, uzmu neki novac, pa se više nikada ne pojave. Ne dolaze redovno na posao, naprave neku glupost“, tvrdi sagovornik.
Dodaje da je mnogo lakše pronaći pekara odnosno majstora za pecivo u glavnom gradu nego u prigradskim opštinama i manjim mestima. To je osetio na svojoj koži.
„Zaista se trudim da budem dobar poslodavac i dobar čovek, pre svega. Jer, nije sve u parama. Jeste novac pokretač svega, ali je bitno da duša ostane čista“, dodaje Dragan.
Njegovi majstori rade dosta, to priznaje, ali se trudi da im omogući dobre i poštene uslove.
„Majstori rade od pet uveče, pa do dva, pola tri u noć. Nemaju čak ni taj noćni rad skroz, zapravo imaju ljudi koji rade na somunima, oni ostaju i po dvanaest sati, budu i više plaćeni. Dnevnice idu i do 5.000, 6.000 dinara, sve zavisi. Slobodni dani su nam, na primer, problematični. Od proleća imamo problem sa slobodnim dnaima, ali nekako uspevamo da povučemo nekoga sa strane, da mu platimo da dođe i odradi posao dan-dva. Radimo dosta, bude tu i para dosta, okreće se, naravno, radimo svašta nešto, trudimo se maksimalno i da budemo vredni i dobri i da plaćamo na vreme“.
Zadovoljni su poslom. Mora da se radi, ali, kako kaže narodna izreka: ko radi, ne boji se gladi“.
„Upravo tako. Da nisam zadovoljan poslom, ne bih se bavio time toliko dugo. Iskreno da vam kažem, sada, u ovom trenutku i u ovom vremenu ne vidim neku delatnost u Srbiji koja nije isplativa. Keramičar, moler, automehaničar, vozač, svi su traženi i sve firme u tim oblastima su angažovane. Dobro su plaćeni, imaju pune ruke posla. To je važno“, smatra Dragan.
Pajići se, kako pričaju, bave svim i svačim. U potpunosti su razvili svoju pekaru, imaju proizvodnju i maloprodaju, gaje ovce, koze, živinu, obrađuju zemlju.
„Lepo vam kažem, radim šta god hoćete. Šalu na stranu, ali zaista sam uposlen sa svih strana. Mesimo sve, znači od bureka, peciva, kolača, somuna, imamo zaposlene u firmi. Ja sam čovek sa sela, bavim se poljoprivredom. Obrađujem desetak hektara zemlje, nešto imam svoje, a nešto rentiram. Gajim ovce, koze, živinu, konje. Proizvodimo surutku, pravimo čvarke, čak i ovčije čvarke, pravimo ovčiji lov… Sve je za prodaju“.
Dragan smatra da je danas teško motivisati čoveka da radi. Dok je nekada glavna motivacija bila dobra plata, danas ni takva zarada ne pomaže pri upošljavanju. Jednostavno, nema zainteresovanih za posao.
„Što se tiče ljudi, jako je teško. O motivaciji i da ne govorim. Oni se sada motivišu najmodernijim mašinama, što je žalosno jer će nas, ljude, mašine vrlo brzo zameniti. Ono što smo nekada radili ručno, sada rade mašine. Maksimalno se robotizujemo. I nismo svesni da će se samo ići napred i napred, sve dok nas mašine u potpunosti ne zamene“.
Dodaje da je ponosan na sebe što je izrastao u vrednog i poštenog čoveka jer je jako mlad počeo da se bavi pekarstvom.
Najviše je ponosan zbog svoje dece – sina i ćerke koji svakim danom, sve dublje i dublje, ulaze u ovaj posao.
„Zahvalan sam Bogu što moja deca hoće i vole to da rade. Sve potiče iz kuće. Ako detetu napraviš radnu naviku, on će sve da radi i svačim će da se bavi. Ali ako mu vi kao roditelj kažite: Sine, nemoj taj posao da radiš, to je prljavo, ipak ti sedi i uči, pa ćeš lako zaraditi novac, e to će da nas upropasti. Jer ovaj talas koji ide od Evrope će u potpunosti upropastiti ovu decu. Zato i mislim da je glavni problem – društvo“, smatra naš sagovornik.
Kurir.rs/Nova/Facebook