Kupina u porodici Savić iz Kuršumlije je i pored ne baš savršenog vremena ove godine dala svoj maksimum. Obline kiše i hladno vreme s početka proleća desetkovale su ove godine rod voća u Srbiji. Voćari se presabiru šta je ostalo od kiša, šta od grada a šta od vreline koja je potom udarila. Presabiru se i na porodičnom gazdinstvu Savića iz Kuršumlije, ali u pozivnom smisli jer njihovoj kupini ništa ne fali.
- Primenili smo, kao i prethodnih godina, sve agrotehničke mere i to nam se isplatilo. Predviđen rod možda ostvarimo i na polovini berbe – kaže Dejan Savić, inženjer poljoprivrede koji kupinu gaji na dve plantaže i oko 60 ari.
Uz povrće, gaje kupinu već godinama unazad i odlučili su se za američku sortu „tripl kraun“, koja daje 25 tona po hektaru.
- Veoma je tražena sorta za koju kažu da traje 25 godina, ali ja mislim da će ići i četrdeset. Jedna je od slađih sorti i srednjeg je vremena berbe. Možda je „čačanka“ bolja, ali pošto je bilo govora da je otkupljivači neće uzimati odlučili smo se za ovu. Razmišljamo sad i da dodamo 20 ari „čačanke“ – kaže Savić.
Ovaj domaćin ističe da bilo koja vrsta da je u pitanju, prema njoj se mora ophoditi s pažnjom. On svoje biljke poji vodom i prihranom sistemom kap-po-kap preko korena, tri puta većom od one koju voćari obično stavljaju.
Između redova se sada samo kosi, jer okopavanje je Savić obavljao samo prve dve godine, dok biljke nisu ojačale. Ovaj voćar kaže da je to i mala tajna uspeha njegovih zasada.
- Ljudi vole da koriste jeftinu zaštitu bilja. Ja koristim malo skuplju, ali ona na kraju ispade jeftinija, jer je kvalitetnija i ima manje prskanja. Takođe, mnogi ostavljaju kupinjak odmah posle berbe, umesto da skinu svu staru kupinu i zaštite zasade. Sa još jednim prskanjem u novembru, praktično zaštitite biljke za celu godinu. Ali i za to treba stručnjak, ne možete to “da vidite na internetu“. S jednim kašnjenjem u prskanju možete da izgubite ceo zasad i da ga lečite naredne dve ili tri godine – napominje Dejan Savić.
Sa desetak berača „sa strane“ Savići obave sav posao oko berbe, a za otkup ne brinu, jer u kraju sarađuju sa nekoliko hladnjača. I cena je ove godine solidna.
U poslu nisu sami, jer dobili su subvencije od Ministarstva poljoprivrede za creva za navodnjavanje i pumpe. Upravo je to zalivanje i najveći trošak uzgajanja kupine a bez njega bi rod bio najmanje prepolovljen.
Prošle godine je zalivanje počelo u aprilu i trajalo je gotovo pet meseci. A za gorivo za pumpe treba dati hiljadu dinara svaki drugi dan. To izađe 70.000 do 80.000 dinara , pa ćemo uraditi prirodan pad da ne moraju da stalno rade pumpe – kaže svoje planove Dejan Savić.
kurir.rs/Agro TV