Nemačka privreda je u stagnaciji. Kakvi su izgledi? Uglavnom sumorni. Opozicija je predložila hitni program mera. Pritisak na kancelara Olafa Šolca raste.
Nedelja je opet počela s lošom vešću za nemačku ekonomiju: nemačke firme su u junu neočekivano smanjile proizvodnju. Savezni zavod za statistiku izračunao je da su nemačke firme iz oblasti industrije, građevinarstva i energetike u junu smanjile proizvodnju u odnosu na prošli mesec za 1,5 odsto.
Nedavno je i Međunarodni monetarni fond upozorio da je Nemačka jedina od 20 država i regiona gde će se ukupni ekonomski učinak na godišnjem nivou smanjiti. A to je najveća ekonomija Evropske unije.
Nemačka opet "bolesnik Evrope"?
Da li je Nemačka opet "evropski bolesnik", kako je na naslovnoj strani krajem prošlog veka tvrdio britanski magazin Ekonomist?
Rajnhard Huben, predstavnik nemačkih Liberala (FDP) zadužen za ekonomska pitanja, nije tog mišljenja: "Naziv bolesnik ili bolesnica Evrope smatram trenutno preteranim. Ali, tačno je da imamo ekonomski zastoj."
Za razliku Hubena, pripadnika vladajuće koalicije, opozicija koristi priliku da poveća pritisak na vlast. Zato ne treba da čudi što su Demohrišćani (CDU/CSU) usvojili dokument koji nazivaju "hitnim programom" protiv ekonomske stagnacije.
Šef Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc napisao je na mrežama da su CDU i CSU razradili zajednički hitni program kako "recesija ne bi prerasla u dugoročno slabljenje ekonomskog učinka".
U tom programu se, na primer, traži smanjenje poreza na električnu energiju i električnu mrežu, i to već od oktobra. Trebalo bi zaustaviti zakone koji izazivaju više birokratije u firmama. Prekovremeni rad bi ubuduće morao da bude oslobođen poreza, kao i nasleđivanje roditeljske kuće. Osim toga, preduzeća bi morala da dobiju poreske olakšice, kako bi se ekonomija opet pokrenula.
Huben je skeptičan prema tim predlozima, za koje kaže da su "pucanj iz kuka".
"Trenutno ne mogu u tome još uvek da prepoznam program". On navodi primer poreza koji se plaća kada se kupi stan ili plac i pita zašto Demohrišćani nisu s tim počeli, u onim pokrajinama u kojima imaju premijere.
"Visina tog poreza je u nadležnosti pokrajina", kaže, a navodi i primer smanjivanja birokratije u firmama – Ministarstvo pravosuđa je odavno započelo rad na tome i opozicija to zna. Huben ukazuje na 50 poreskih mera koje je predložio ministar Finansija iz redova liberala Kristijan Lindner.
Takozvani "Zakon o šansama rasta"
Vladajuće Socijaldemokrate i Zeleni takođe zahtevaju da se pomogne privredi i nisu tako rezervisani kao Liberali. Žele da osnaže ekonomski ciklus i podstaknu privredu.
Kopredsedavajuća Zelenih Rikarda Lang zahteva "zajednički paket" sve tri partije vladajuće "semaforske koalicije" kako bi se "odbranio ekonomski temelj nemačke privrede".
U listu Bild am zontag rekla je da se o tome već vode "dobri razgovori". Ona vidi nezadovoljene potrebe u nemačkoj železnici, u predškolskim ustanovama i u digitalizaciji.
Ministar privrede Robert Habek, takođe iz redova Zelenih, u isto vreme hvali Nemačku kao mesto za biznis: "Trenutno više od dvadeset preduzeća planiraju velike investicije od oko 80 milijardi evra", rekao je Habek za nemačke medije.
Kopredsednica nemačkih Socijaldemokrata Zaskija Esken izjasnila se za subvencionisanu cenu struje i za investicije u infrastrukturu. Socijaldemokratska ministarka građevinarstva Klara Gajvic predložila je da se razradi plan većeg vraćanja sredstava prilikom gradnje stanova.
U Nemačkom institutu za podsticanje ekonomije (DIW) preovladava mišljenje da bi vlada morala da odoli pritisku i da ne uvodi nove ekonomske mere sa subvencijama i smanjivanjem poreza, kojim bi samo poklonila dodatne milijarde evra moćnom privrednom lobiju. To "ne bi promenilo ekonomske probleme", smatra direktor Instituta Marsel Fračer.
A gde je kancelar?
Nemački kancelar Olaf Šolc još se nije oglasio u vezi s ekonomskom krizom. Bio je do ponedeljka na odmoru. Ali, pritisak na njega je sve veći. Demohrišćanska opozicija zahteva da kancelar proglasi krizu za svoj prioritet. Čak mu i finansijski stručnjaci iz redova koalicionih partnera, kao što je Huben, savetuju da se obrati javnosti.
Ipak, postoje i pozitivne vesti iz nemačke ekonomije koja je po snazi četvrta na svetu. Tajvanski koncern TSMC namerava da izgradi velike pogone za proizvodnju čipova u Drezdenu, a partneri će mu biti Boš, Infineon i NXP.
Prema pisanju lista Handelsblat, država će subvencionisati gradnju s pet milijardi evra. Ministar privrede Habek kaže da je ta vest izuzetno važan signal za Nemačku kao atraktivno mesto za investicije.
Kurir.rs/DW