Evropa se zagreva dva puta brže od svetskog proseka stoga su zemlje našeg kontinenta u potrazi za načinima da ubrzaju dekarbonizaciju, istovremeno zadovoljavajući potrebe za energijom i hranom.
Kao jedna od ugovornih strana u Energetskoj zajednici, i Srbija treba da učestvuje u tom poduhvatu tako što će uvećati udeo obnovljivih izvora u potrošnji na 40,7% do kraja decenije.
Međutim, treba voditi računa o tome da se obnovljivi izvori razvijaju u područjima gde neće narušavati prirodu i lokalne zajednice.
S tim na umu, u sklopu projekta, koji je pokrenula međunarodna organizacija za zaštitu životne sredine The Nature Conservancy (TNC), istraživači su mapirali najbolje lokacije za solarne elektrane kod nas.
Šta ih zapravo čini najboljim? Činjenica da su održive i da ispunjavaju dva kriterijuma: imaju visok potencijal energije sunca i minimalan negativan uticaj na životnu sredinu.
Rezultat studije je mapa sa ukupno 100 najpovoljnijih mesta u Srbiji za izgradnju solarnih elektrana sa pojedinačnim instalisanim kapacitetom od 10 MW. Automatski generisani rezultati prošli su proveru stručnjaka iz oblasti biodiverziteta, poljoprivrede, turizma, kulturnog nasleđa, prostornog i urbanističkog planiranja.
Realizacijom projekata na mapiranim prostorima kapaciteti solarne energije u našoj zemlji porasli bi za 1 GW. Još jedna dobra vest je da bi neophodni solarni paneli za to mogli da se instališu na 25 kvadratnih kilometara. To je površina koja je ekvivalentna polovini opštine Sremski Karlovci, jedne od najmanjih u Srbiji.
Sa 100 odabranih lokacija moglo bi da se proizvede dovoljno struje za napajanje 200 hiljada, odnosno 10%, srpskih domaćinstava. Dok bi godišnje uštede ugljenika iznosile milion tona, navodi se u saopštenju.
Interaktivna mapa je dostupna OVDE.
Kurir.rs/klima101.rs