Ove nedelje londonski aerodrom "Hitrou" (LHR) najavio je da će ograničiti broj putnika koji mogu da pođu sa aerodroma od sredine jula do sredine septembra. Ova najava dolazi nakon što su drugi evropski aerodromi, poput amsterdamskog "Šiphol" (AMS), objavili svoja ograničenja u putničkom saobraćaju, kao rezultat dugih redova i masovnih kašnjenja i otkazivanja letova zbog kojih su aerodromi u problemu.
Saopštenje sa "Hitroa" dolazi nakon nedelja rastućih poremećaja u avio-saobraćaju sa kojima se vazdušne luke sve teže bore u jeku turističke sezone.
Od početka jula odložen je gotovo svaki drugi let sa ovog aerodroma, a vrhunac je bio prve subote u julu kada je odloženo više od 62 odsto letova. Iako stope kašnjenja i otkazivanja obično porastu tokom prebukiranih letnjih meseci, ove godine je to povećanje ipak ekstremno, jer letovi kasne čak 78 odsto u poređenju sa letom 2019. godine.
I sa beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" od početka sezone su odloženi, preusmereni ili otkazani letovi zbog kvarova na traci za prtljag, zabrane točenja goriva zbog lošeg vremena, štrajkova na evropskim aerodromima, požara na grčkim ostrvima. Jedan od najtežih dana bio je 23. jun, kada je od 25 polazaka "Er Srbije", svega tri aviona odletelo ka svom odredištu sa manje od pola sata kašnjenja, kako su pisali mediji. Po međunarodnoj statistici, on se ne nalazi na listi ni među najboljim, ali ni među najgorim vazdušnim lukama u Evropi.
Iz Aerodroma "Nikola Tesla" Beograd kažu da se kašnjenja letova češće beleže tokom letnje sezone, kada je i broj letova izuzetno uvećan u odnosu na zimsku sezonu, ali ne daju odgovor na pitanja koliko je letova od početka jula kasnilo, a koliko ih je bilo otkazano.
- Najčešći razlozi kašnjenja letova tokom zimske sezone su odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja aviona u toku leta, meteorološki uslovi na odredišnom ili polazišnom aerodromu, kao i slotovi (unapred definisana obavezujuća vremena tokom kojih let mora proći kroz određeni vazdušni koridor ili sleteti na odredišni aerodrom) usled meteoroloških prilika. Tokom letnje sezone, najčešći razlozi za kašnjenje su slotovi, vremenske prilike (obustava snabdevanja aviona gorivom), kašnjenja prilikom dolaska u Beograd, te čekanje transfernih putnika - navode iz Aerodroma "Nikola Tesla".
- Ilustracije radi, prosečan dnevni broj putnika u junu iznosio je blizu 25.000, bilo je 260 letova dnevno. Pojedinih dana juna, na aerodromu je bilo za čak 10.000 putnika i 90 letova više u odnosu na iste dane prethodne godine, a slična situacije se očekuje i u julu i avgustu - kažu u najvećoj srpskoj vazdušnoj luci.
Poremećaj koji muči aerodrome širom Evrope ovog leta
"Hitrou" nije sam u zahtevu za prilagođavanje rasporeda avio-kompanija kao rezultat široko rasprostranjenih kašnjenja, otkazivanja i sati dugih redova na bezbednosnim kontrolnim punktovima. I avio-kompanije i aerodromi širom Evrope borili su se da zadovolje rastuću potražnju za putovanjima koja je rezultat skoro dve godine zatvorenih granica i smanjenog putovanja tokom najvećih talasa pandemije Кovida 19. Avio-kompanije se bore da na vreme ili uopšte servisiraju redovne letove, jer se nose sa nedostatkom osoblja na zemlji i tokom leta. Aerodromi imaju problema sa nedostatkom osoblja zbog čega su putnici bili u višesatnim redovima za bezbednosne kontrolne punktove i korisničku službu.
Prema podacima koje je objavio portal "Hoper Media", ovog meseca aerodromi u Briselu (BRU), Frankfurtu (FRA) i Ajndhovenu (EIN) prijavili su najlošije vremenske performanse velikih evropskih aerodroma, sa više od dve trećine odloženih letova, a na Međunarodnom aerodromu u Frankfurtu je otkazano gotovo 8% odlaznih letova.Iako nisu doživeli tako značajne poremećaje ovog meseca i aerodromi u Bergamu (BGI), Dablinu (DUB) i Madridu (MAD) izveštavaju o 3 do 15 odsto odloženih letova i oko 2% otkazanih pri polasku.
Na listi aerodroma sa najboljim performansama u julu na kojoj su uglavnom španski i francuski aerodromi, u Madridu, Malagi, Parizu i Marseju se vidi da ni njima u julu nije sve teklo glatko i da su imali problema sa organizacijom. Iako su svrstani među najuspešnije, prijavili su kašnjenje svakog četvrtog ili petog leta (od 19 do 24 odsto), a dok do 3,4 odsto letova nisu realizovali.
ŠTA TREBA ZNATI OVOG LETA PRE PUTOVANJA U EVROPU?
Portal "Hoper" naveo je nekoliko saveta kojih bi trebalo da se pridržavaju turisti koji putuju po Evropi ovog leta. Neki od njih su:
1. Izbegavajte putovanje vikendom - Ako pokušavate da stignete u UК, taktika koja će vam uštedeti najviše novca će vam uštedeti i najviše glavobolje. Samo u poslednje tri nedelje, polasci početkom nedelje u ponedeljak ili utorak kasnili su 21% ređe nego subotom. Letite sredinom nedelje, u ponedeljak ili utorak, izbegavajte skupe i pretrpane dane vikenda.
- Biti na prvom letu može pomoći da se smanji promena koja će vaš let biti poremećen. Кašnjenja i otkazi se mogu pogoršati tokom dana, što će znatno uticati na kasnije letove.
2. Uzmite u obzir regionalne aerodrome - postoji mnogo regionalnih aerodroma van glavnih gradova na koje putnici mogu da lete. Sistem vozova u većini zemalja, a naročito u Velikoj Britaniji može pomoći da se popune sve praznine za putnike koji odluče da lete na regionalne aerodrome.
3. Кupite garanciju za prekid leta - Uz osiguranje u slučaju prekida leta, ako doživite smetnje, možete odmah ponovo rezervisati kod drugog prevoznika i otići na sledeći let besplatno ili dobiti povraćaj novca. "Hoper" je zabeležio porast od 31 odsto putnika koji su dodali garanciju za prekid leta u svoje rezervacije poslednjih nedelja, zbog neizvesnosti na evropskim aerodromima.
4. U planu putovanja napravite prostor za dan viška - Uvek je dobra ideja da dodate dan ili dva u svoje planove putovanja, kako biste bili sigurni da možete stići na odredište na vreme (i sa malo prostora za pomeranje).
kurir.rs/RT Balkan