usijanje
KAKO ĆE SE NOVE MERE ODRAZITI NA STANDARD? Profesor Đuričin: Ovo je odluka KRIZNOG MENADŽMENTA da ostanemo u ekonomskoj igri
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sinoć je predstavio veoma važne mere za građane, koje treba da značajno utiču na rast životnog standarda građana. Najveće povećanje država je spremila za penzionere, a sledi i skok plata u prosveti i zdravstvu.
Vučić je obelodanio da je Vlada Srbije u prethodnom periodu radila je na setu ekonomskih mera koje su predstavljene u zajedničkom obraćanju predsednika i predsednice Vlade Ane Brnabić.
Zbog čega su nove mere neophodne? Kakve će promene doneti nove mere u svakodnevnom životu građana Srbije?
Na ova pitanja u emisiji Usijanje na Kurir TV odgovore je potražio voditelj Slaviša Veselinović od svojih gostiju, Veroljuba Arsića, predsednika skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i Dragana Đuričina, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
- Narodni poslanici SNS hteli su u Skupštini da istaknu taj momenat da predsednik Vučić i Vlada sprovode odgovornu politiku prema građanima i da se jednom delu stanovništva povećaju zarade, ali i penzije. Međutim, moje kolege iz bivšeg režima nisu ni u jednom trenutku nisu ni spomenule ove mere. Više su fokusirani kako da zloupotrebe tragedije koje su nas zadesile i da omasove proteste - započeo je Arsić.
Profesor Đuričin dao je analizu šta građani mogu da očekuju od najavljenih ekonomskih mera.
- Video sam to kao još jedan odgovor kriznog menadžmenata na situaciju koja nas okružuje. Od 2008. godine smo u složenoj krizi. Ova poslednja iz 2022. od februara do danas je ishodište različitih kriza, ekonomske od 2008, finansijske 2009. zdravstvene, a sad i političke krize - kaže Đuričin i nastavlja:
- Ekonomija mora da obezbedi funkcionisanje društva, pedale moraju da se vrte da bicikl ne bi pao. Kad imate razne faktore zaustavljanja, morate da nađete mere da ekonomija nastavi da funkcioniše. A to može uz makroekonomsku stabilnost cena, kursa i finansijksog sistema. Na žalost ne možemo da obezbedimo stabilnost cena jer je inflacija uvezena, ali možemo stabilnost kursa i finansijskog sistema.
Objasnio je i iz čega će se finansirati najavljenja povećanja penzija i zarada u delu javnog sektora.
- Suština našeg modela rasta je oslanjanje na impakt investicije, na informacione i komunikacione tehnologije, kao i oslanjanje na one aktivnosti koje obezbeđuju investicioni multiplikator, koji je posledica stranih investicionih ulaganja. Imamo proces konsoliodacije, rast investicija, smanjenje nezaposlenosti i poboljšavanje generalne makroekonomske slike. Mi smo zemlja koja je na kraju 2022. imala tranzicioni "output gap" skoro 15 odsto. To znači da su bruto cene manje za 15 odsto u odnosu na 2008. U zemlji koja je 90-ih pala 60 procenata u BDP i 40 u industrijalizaciji, ovaj povratak novih indsustrija je osnova za preživjavanje.
Đuričin, konačno i poentira konkretnim zaključkom kada su najavljene mere u pitanju.
- Mi smo pored kovida imali pozitivne stope rasta, ali i veliko ulaganje države i rast diga da bi se ta ulaganja isfinansirala. Sad imamo 2-3 procenta rasta, niske, ali još uvek stope rasta. Problem je inflacija koja je visoka, ali u opadanju. To je posledica struktuirnih neravnoteža koje su desile tranzicionih 90-ih. U ekonomija se visina lako gubi, a teško vraća. Ovo su mere da ostanemo u igri i da država ispuni očekivanja prema svijm slojevima društva.
Arsić veruje da će mere doneti očekivani rezultat i da će se kupovna moć stanovništva povećati.
- Mere mogu da ispune očekivanja. Kriza koja je zahvatila čitavu Evorpu je ostavila psledice na našu privredu i životni standard i pokrenula čitav niz procesa. Čitava politika Vlade je da održi privrednu aktivnost kroz projekte, javne radove, tehnologije i delatnosti koje nam nisu bile dostupne. Imate problem što zbog inglacije deo stanovništva gubi na standardu, samim tim se smanjuje i potrošnja - objašnjava Arsić.
Podsetio je i na dosadašnja državna ulaganja koja niko osim nas u Evropi nije uspeo da izvede.
- Imali smo povećanja plata od 12 dpo 15 procenata, a to je napravilo podnošlijivu situaciju, uz penzije koje su povećanje više od 20 odsto Sad dolazi do još jedne ekonomske mere kriznog menadžemnta da se u onim delovima, gde su zaposleni primali platu iz budžeta, primanja povećaju. Imali smo situaciju da su zarade u realnom sektoru rasle brže nego u državnoj upravi. To je dobro jer realni sektor, od kog svi živimo, dobro radi. Koliko je teško, mogu da kažem da nijedna zemlja u Evropi nema povećanje zarade koje prate rast inflacije - zaključio je Arsić
Kurir.rs