Pratite uživo konferenciju od 9.30 časova i pridružite se panel
diskusijama putem sajta na reebn.com
Zašto su zgrade temelj energetski efikasne budućnosti, kako da unapredimo energetsku efikasnost zgrada u regionu Balkana i na koji način na tom putu da pomognemo Srbiji i zemljama regiona kako bi smanjile potrošnju energije, emisije gasova sa efektom staklene bašte i zaštitile životnu sredinu i zdravlje građana, neke su od tema dvodnevnog regionalnog stručnog simpozijuma "Energetska efikasnost zgrada u regionu Balkana +“, koji se je juče otvoren u Beogradu.
Ovaj Simpozijum organizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) uz podršku vlada Nemačke, Slovačke, kao i Vlade Japana u okviru UNDP Climate Promise inicijative.
I drugog dana trajanja Simpozijuma (31. maj) na panelima će se diskutovati o tome kakve su javne politike i modeli finansiranja potrebni da bismo dostigli skoro nultu potrošnju energije u zgradama, kao i o značaju uvođenja pametnih digitalnih rešenja i promene navika za smanjenje potrošnje energije. U diskusijama će ukupno u oba dana učestvovati više od 40 predstavnika/ca državnih institucija, međunarodnih finansijskih institucija i organizacija, privatnog sektora, kao i eksperti iz akademske zajednice i iz kancelarija UNDP-a, iz regiona Zapadnog Balkana i iz Moldavije.
Detaljnije informacije o Simpozijumu možete pronaći na sajtu Regionalne mreže za energetsku efikasnost zgrada, na adresi: www.reebn.com. Putem ovog sajta događaj možete pratiti i onlajn od 9.30 časova.
Na interaktivnom zidu koji prati događaj svi mogu onlajn i bez registracije da postavljaju pitanja, učestvuju u anketama ili objave svoje mišljenje o temi simpozijuma, a isto mogu i preko Tvitera, koristeći hešteg #theEEimpact u svojim objavama.
15:00 -16:30 Panel 3
Kada pričamo o individualnom korisniku energije, kako zemlje mogu doći do rezultata u promeni navika koje smanjuju potražnju za energijom i stimulišu efikasnije korišćenje energije?
Milica Knežević, stručnjakinja za energetiku, Crna Gora
- Potražnju podstiču korisnici i ovaj panel se fokusira one koji kreiraju potražnju, ponekad svesno, ponekad nesvesno. Činjenica je da se živortna sredina mnogo menja za korisnike. Politike koje se odnose na korišćenje energenata su se promenile. Imali smo priliku da čujemo da su investicije jako važne kada je reč o javnim zgradama. Time se menja okruženje u kojem živimo i radimo, a menja se i za našu decu u školama i obdaništima - rekla je Knežević i dodala:
- Postoje razni alati za motivisanje korisnika da na efikasniji način koriste energiju. To su suštinski ekonomske investicije u regulatornom okviru tarife. Možemo, takođe, uvesti neke regulatorne mere u smislu da se definišu minimalni standardi energetske efikasnosti koje mi treba da ispoštujemo ili pružanje informacija o energetskoj efikasnosti. To bi trebalo da da vetar u leđa korisnicima da pokušaju da se adaptiraju. Korišćenje električne energije je navika. Zbog toga je potrebno angažovati i stručnjake za ljudsko ponoašanje. Potrebna je sistematična razmena informacija.
Ivo Čolović, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID),Srbija
- Ima dosta ljudi u Srbiji koji nemaju ekonomske uslove da sebi priušte neke od ovih novih neophodnih tehnologija i stvari. Moramo sačekati da oni bolje uvide korist od energetske efikasnosti. Možemo da napravimo delimični profil prosečnog potrošača u Srbiji i njiegovih stavova. Dobro je da ljudi počinju da uviđaju važnost energetske efikasnosti, ali često ne mogu da vide svoju ulogu, tj. kako bi oni mogli tome da doprinesu - rekao je Čolović i dodao:
- Oni razumeju problem životne sredine, ali istovremeno nisu spremni da načine neki pomak kako bi se stvari poboljšale. Zato treba dosta da radi na svesti građana. Kao što sam rekao na početku ljudi nisu ovde spremni da razumeju dugoročne ciljeve vezane za uštedu energije, odnosno da promena navika vodi do dugoročne koristi, jer vide samo kratkoriočne rezultate koje odmah žele da ostvare za sebe i svoju porodicu.
Aleksandra Dimova Mančevska, menadžerka projekta, UNDP Severna Makedonija
- Sećam se da smo među kolegama disutovali kada smo pravili prvi bihevijoralni projekat koji se fokusira na promenu ponašanja. Kada uvoduite neke mere energetske efikasnosti onda isto tako treba da saopštite sve informacije vezane sa tim i da podignete svetst građanaj o tome. Nije važno samo da preneseto određenje infpormacije nego i način na koji ćete ih preneti drugome - rekla je Mančevska i dodala:
- Pre dve godine počeli smo da razmišljamo bihevijoralbnom aspektu. Krenula sam da nešto istražujem i učimn o tome i počekla sam da koristim definiciju bihevihjoralnog ponašanja koje pokazuje pokjedfinicima da donesu bolje odluke u jedno komplikovanom proicesu donošenja odluka. Mi želimo da imamo neke mentalne prečice. U Velikoj Britaniji je recimo ministarstvo uvelo subvencije za vlasnike domova koji su dobijali ponude da izoluju svoja potrkovlja zajedno sa ponudoim čišćenja kuće. Samo što su videli ponudu za čišćenje, potražnja je drastično skočila.
Hamdija Mujezin, menadžer projekta, UNDP, Bosna i Hercegovina
- Na terenu vidimo mnogo primera ovoga što su moje kolege rekle. Na primer vide se efekti direktnog marketinga ili marketinga od usta do usta. Neko će pre uložiti investicije zato što je čuo da je to uradio komšija. Ili ako je to uradila neka javna ličnost, pre će se odluičiti na investiciju nego da vam neko da detaljne informacije zašto je to korisno - rekao je Mujezin i dodao:
- Postoje tri vrste pokretača razvoja tržišta, pa tako i tržišta energetske efikasnosti. Jedno su javne politike, drugo je ponuda, a treće je potražnja. Što se tiče zapadnog Balkana definitivno možemo reći da smo prvo dobili javne politike. Ako biste pre 10 godina govorili sa institucijama, ne samo sa građanima, da se ugase termoelektrane na ugalj svi bi negodovali. Sada se mentalitet promenio zato što smo svi shvatili da moramo da radimo na zaštiti životne sredine. Ranije termoizolacja nije nešto što je bilo neophodno, a sada je to uobičajeno. Sada kada gradite zgradu već u projektu stoji da ima termoizolaciju. Neke novine su dobre, neke ne. Kada govorimo kako da se utiče na ponašanje mislim da je važno da na to obratimo mnogo više pažnje nego što to radimo danas.
13 - 14.30 Panel 2
Merenje, praćenje i verifikacija potrošnje energije – ključni alati u postizanju dugotrajne uštede energije i visokih performansi renoviranih zgrada
Dragan Urošević, menadžer projekta Energetski portfolio, UNDP Srbija
- Već dva dana govorimo o tome koliko su podaci važni. Oni su osnova svega onoga što smo pričali u ova dva dana. Apriori se prihvata da podaci postoje što nije baš tačno. Takođe, podaci su potrebni, ali ne i dovoljni. Ono što je važno pored samih podataka jeste njihova analiza. Potrebni su nam ljudi i alati pomoću kojih možemo da kvalitetno analiziramo podatake. Jako je važno da se raspoloživi podaci selektuju, jer postoje podaci koji su više, ali i koji su manje kvalitetni. - rekao je Urošević i dodao:
- Ako pričamo o alatima koji su nam neophodni za enrgetski menadžment to su svakako informacioni sistemi. S obzirom na situaciju koju imamo u Srbiji rezultati su relativno dobri. Ono što bih istakao kao važno jeste da je to kontinualan proces koji mora da traje, a drugo je ta održivost koju ne srećemo u praksi. Kada podrška donatroa prestane taj proces nekako staje.
Irina Apostol, stručnjakinja za EMIS razvoj, Green City Lab Moldavija
- Green City Lab Moldavija radi na EMIS sistemima i pripremili smo prezentaciju o sistemu prikupljanja podataka. Sistem za upravljanje energijom, odnosno EMIS je najpre izrađen u Hrvatskoj, a onda je prenet u Moldaviju. Odnosi se na instaliranje više od 80 pametnih brojila u javnim zgradama u opštinama. Obuhvaćene su bolnice, škole, obdaništa. Počeli smo na osnovu toga da analiziramo našu potrošnju struje i vode. Kada je EMIS došao u institucije reen City Laba , počeli smo da sarađujemo sa kolegama iz Srbije i Hrvatske - rekla je Apostol i dodala:
- Na mesečnim osnovama smo analizirali potrošnju. To smo uradili za škole i obdaništa u opštinama, jer su tu snabdevači imali najažuriranije podatke što nam je olakšalo analizu. Nakon toga smo obavestili državne organe koje su bole najmanje efikasne institucije.Pokišali smo da organizujemoi obuke za upravljanje energijom za organe vlasti kako bismo im pojačali kapacitete ove godine. Ono što je posebno važno jeste da korisnici grada sami treba da analiziraju potrošnju na osnovu toga počeli manje da troše.
Goran Čačić, stručnjak za održivu energiju, ENEFFI – Engineering Efficiency ltd. & Zelena Energetska Zadruga, Hrvatska
- UNPD je počeo sa projektom u Hrtvartskoj 2006 godine,a incijalni cilj je bio da se uklone barijere za energetsku efikasnost koje se ondose na javne zgrade. Kada smo krenuli sa pripremom projekta naišli smo na razne poteškoće sa podacima. Jedna škola može da ima 10 zgrada, ali je to jedna institucija. Nisu postojale detaljne informacija koje su to vrste energenata koji se koriste i td. Kada smo počeli da implementiramo projekte shvatili smo da nećemo moći da pokažemo koliko smo uštedeli, jer je jako teško pokazati koliko ste uštedeli s obzirom da morate da merite ono što niste potrošili - rekao je Čačić i dodao:
- Specifičnost našeg sistema jeste da je bio projektovan za javne zgrade koje koriste najrazličiti korisnici. Kreirali smo sistem koji može da zadovolji sve naše potrebe sa osnovnom svrhom da se dobiju precizne informacije o energetskoj potrošnji kako bismo unapredili energetsku efikasnost što ne znači nužno da će se time uštediti energija. Energetska potrošnja je u pojedinim slučajevima bila još veća nakom određenih rekonstrukcija, iako je energetska efikasnost bila takođe povećana. Potrebni su podaci ne samo o energetskoj potrošnj nego i podaci tipa: kada je zgrada izgrađena, ko su korisnici i td.
Prof. dr Miloš Banjac, Katedra za termomehaniku, Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija
- Zahvaljujem se na pozivu i želeo bih da iskažem zahvalnost UNDPu za saradnju. Srbija je već 2013. donela zakon o energetskoj efikasnosti čime je započeo energetski menadžment u Srbiji koji se do danas unapređuje. Komparativna prednost naše zemlje u odnosu na druge zemlje u regionu jeste što smo mi uspostavili i sistem energetskog menadžmenta - rekao je Banjac i dodao:
- Novi zakon iz 2021. godine o efikasnom korišćenju energije je čak i informacioni sistem koji je okosnica ekonomskog mendažmenta u zgradarstvu u Srbiji ozakonio, tako da svi obveznici tog sistema u delu zgradarstva moraju da ga koriste. Podaci su naravno najvažniji deo tog sistema. Oni mogu da se unose povezivanjem mernih mesta, pomoću uređaja za merenje potrošnje gasa, električne energije, do loklanog servera, a lokalni server se poveže na glavni server.
Naveo je primer mašinskog fakulteta:
- Zgrada mašinskog fakulteta sastoji se od četiri objekta. Mi smo svaki od merača povezali za daljinski prenos podataka koristeći telefonsku mrežu, kako za toplotu i vodi, tako i za električnu energiju. Obaveštavali smo na E panelu koji se nalazi u holu fakulteta studente i zaposlene kolika je potrošnja energije, a istovremeno smo vršili analizu tih podataka. Jedna od značajnih stvari koje smo ustanovili jeste da trošimo velike količine vode i danju i noću. Ustanovili smo da su male razlike između dnevne i noćne potrošnje , smanjili smo tu potrošnju i uštedeli 10.000 evra godišnje.
Ines Žakob, pomoćnica programskog službenika za tehnologiju i infrastrukturu, IRENA
- Jedan od prvih koraka jeste da je jako važno da imamo standardizovane parametre da bismo se postarali da podaci budu dosledni i međusobno uporedivi. Ne smemo zaboraviti ključnu ulogu agencija za energetsku efikisnost. One imaju ključnu ulogu u jačanju inovacija. Već imamo jako dobre agencije u regionu, kao u Moldaviji, ali pomenula bih i primer Danske. Oni su imali ključnu ulogu u intervencijama u okviru kreiranja sheme za povećanje energetske efikasnosti - rekal je Žakob i dodala.
- Mislim da je za region važno njihovo osnivanje u zemljama koje ih nemaju, jer bi one omogućile veći pristup informacijama to bi pojačalo i saradnju između regionalnih zamalja. To je važno kako bi se razmenjivale dobre prakse i ujednačavali standardi. Još jedan aspekt se tiče pametnih brojila. U ovom regionu se pametna brojila prilično sporo postavljaju u odnosu na zapad, ali volja da se to promeni je tu, tako da ne sumnjam da će se na tom planu postići napredak.
10:00-12:00 Panel 1
Otklanjanje finansijskih barijera: razmena najboljih praksi o mehanizmima finansiranja za projekte renoviranja zgrada
Bojan Bogdanović, principal za energetsku efikasnost i zelene zgrade, Evropska Banka za obnovu i razvoj (EBRD)
- Energetska kriza je sve promenila i moramo da sagledamo sve barijere i još jednom razmislimo o programima koje smo pre toga osmislili. U okviru stambenog sektora postoje različite barijere koje se razlikuju od stambenog objekta do stambenog objekta. Ako pogledamo te barijere renoviranje javnih i komercijalnih zgrada je tehnološki i finansijski veoma zahtevan zadatak. Stambeni sektor tehnički nije toliki izazovan za renoviranje, ali organizaciono i finansijski jeste - rekao je Bogdanović i dodao:
- Izazov je to što je renoviranje dugotrajno i pojedini sistemi koji će pomoći javnom sektoru, skraćuju periode ranoviranja na prihvatljivi nivo. Pod novonastalim okolnostima svi smo pozitivnije nastrojeni prema energetskoj efikasnosti i cene materijala su neko vreme rasle, ali su se sada stabilisale. Moramo da obezbedimo različita rešenja za sve podsektore, fokusirajuću se na svaki od njih pojedinačno.
Dr Karel Kronenberg, viši tehnički savetnik za klimatske promene, Razvojna banka Saveta Evrope
- Veliko pitanje je pitanje uštede. Radeći za socijalnu banku imao sam priliku da se uverim da po ovom pitanju osim finansijskih postoji i mnogo socijalnih aspekata koji su važni. Treba sve to razdeliti na različite sektore i različite kategorije. Ograničeni budžeti vlada su ključna prepreka. Moramo se starati da su finansije takve da budežt neće da se takmiči sa drugim budežtima. Ishodi treba da pomogunu svim aspektima. Teže je da se targetiraju vlasnici koji su ili samohrani roditelji ili nemaju proihode. To je jedna od barijera koje sam hteo ovde da istaknem. To je jedan od problema koji odlaže proces rada na energetskoj efikasnosti - rekao je Kronenberg.
Alesandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva za Zapadni Balkan, EIB Global
- Jako je teško rasvetliti neke uglove i perspektive koje moji partneri nisu već pomenuli u svom odgovoru. Moj prvi posao jeste da pružam pomoć instrumentu koji se zvao "Džesika". Upravo se radilo o energetskoj sanacijI zgrada sa više stambenih jedinica. Uspeli smo da obavimo dosta tih radova u LitvanijI - rekao je Bragonzi I dodao:
- Zbog čega privatni vlasnik treba da se upusti u renoviranje zgrada? Na osnovu statistike Srbija od 2019. ima potrošnju toplotne energije za 37 odsto veći od evropskog proseka. To je potrebno smanjiti, kao i da se smanje računi za struju za porodice. To ne može da bude izolovana investicija, već su potrebni veliki programi za vlasnike i za lokalne samouprave. Ono što je vaoma važno za vlasnike to je ESKO program, a to su ugovori koji grantuju uštede. Jako je važno objasniti kako ti ugovori funkcionišu. Garancije uštede su nešto što je preduslov za učešće privatnog sektora u sanaciji.
Ridiger Hartman, direktor kancelarije KfW u Beogradu, Srbija
- Pre nekoliko godina neka vrsta tornada uništila je kuću mog sused u Nemačkoj. On je odlučio da renovira svoju kuću kako bi bila energetski efikasna. To znači nov krov sa izolacijom, izolacija fasade, novi prozori i vrata i toplotna pumpa. To ga je koštalo 10.000 evra. Kada sam pitao kako se odlučio na takvu investiciju, on mi je rekao neće da uživa u svemu tome nego njegova deca. Ali ono što je ključno rekao mi je da postoje i različite subvancije koje se daju zbog staranja o energetskoj efikasnosti i gledao je da ih iskoroisti. Dakle bio je svestan toga - rekao je Hartman i dodao:
- Mislim da mu se to vrlo brzo isplatilo. Poentao je da je potrebno je postaviti regulatorni okvir. Barijere su često finanskijska sredstva i zato su potrebne subvencije poput soft zajmova. Traba imati i određene limite. Moj sused je bio svestan celokupne situacije i da postoji subvenciona šema za sve to. Konfuzan regulatori i subvencioni okvir je jedna od ključnih barijera.
Siniša Rodić, programski menadžer za ublažavanje klimatskih promena, UNDP Bosna i Hercegovina
- Problem javne svesti je veliki problem. Mi je često uzimamo zdravo za gotovo. Mi ovde prisutni koji smo eksperti za ovo polje imamo svest po značau ovog pitanja, pa onda nekako po inerciji smatramo da se to podrazumeva, ali među prosenim građanima nema viskogog noivoa svesti o ovome. Neopohodno je uvesti kontinuiranu kampanju za podizanje svesti kako bi se podsticala dobra praksa među građanima i kako bi postigli maksimalan učinak sa fondovima koji su na raspologanju - rekao je Rodić i dodao:
- Mi u ovom regionu imampo jednake mogućnost za investicije. Iako su ljudi ponekad voljni da ulože investicije teško im je da to urade. Prosto imaju težak pristup finansiranju. Finansijski sistem mora da se restruktuira kako bi odgovorio na postojeće izazove i išao na ruku građanima.
Peter Ditrih, zamenik predsednika Upravnog odbora, Slovak Investment Holding
- Naše iskustvo iz Slovačke je bliže vašem regionu. Kada govoriomo o tim barijerama ja bih istakao svest o tehnološkom razvoju i saglasio bih se da nivo svesti građana nije na dovoljnom nivou. Ne samo među građanima već i na visokom nivou. Građani ne mogu da imaju holistički pristup i da uvide kako razlčitih mera poziivno utiče na određene procese. Takođe, mora da se radi na izgradnji tehnoloških kapaciteta u našim zemljama i da se obezbedi neka vrsta javne podrške da se to znanje razmenjuje među građanima i u javnoj sferi - rekao je Ditrih i dodao:
- Dosta je govoreno je o barijerama. Reći ću nešto što če možda šokirati prisutne, a to je da nam je neophodno smanjenje grantova. Rekao bih da je razmni nivo granta neophodan, naročito za velika renoviranja stambenih objekata koji čini nekih 30 do 40 zgrada, ali svakako ne za 90 procenata stambenih objekata. Druga prepreka koju ja vidim, a koja istovremno može da bude mogućnost jeste privlačenje sredstava iz privatnog sektora za ovu svrhu.
9:30-10:00 OTVARANJE I UVODNI GOVORI
Nj.E. Anke Konrad, ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Republici Srbiji
- Jako sam srećna što sam deo ovog događaja koji se organizuje po prvi put i radujem se i narednim koji će uslediti nakon ovoga. Ja nisam stručnjak na polju energetske efikasnosti, ali kako dolazim iz Nemačke prisustvovala sam žustrim diskusijama po putanju energetike. Nemačka kao zemlja će smanjiti emisiju gasova i efekat staklene bašte. Da bi se ostvario ovaj cilj moraćemo da itekako ulažemo u izvore obnovljive energije i da smanjimo potrošnju električne energije. To je dovstruki i jedini način da ostvarimo taj cilj. Potrošnja električne energije treba da se prepolovi - rekla je Anke Konrad i dodala.
Uz sve te mere, potpuno je jasno da ni to neće biti dovoljno da ostvarimo naše ciljeve do 2050 godine. Zgradarstvo u Nemačkoj ima 34 posto finalne potrošnje što znači da mora da igra ključnu ulogu u tranziciji i smanjenju potrošnje. Moramo da se postaramo da sve to bude održivo. Već su preduzete mnoge mere: poreske olaškšice, subvencije za povećanje investicija i za rekonstrukcije. Već dugo vremena mi prevashodno gledamo u nove zgrade i dosta podrške je bilo od finansijskih institucija onima koji prave nove zgrade, ali takođe smo imali priliku da vidimo da je potrebno dosta sredstava kada je reč o već postojećim zgradama. I stare zgrade treba da se renoviraju, a to renoviranje ponekad treba da bude prilično temeljno i povlači velike troškove.
Monika Podsklanova Šuhajdova, otpravnica poslova ad interim Ambasade Republike Slovačke u Republici Srbiji
- Drago mi je da vidim publiku koja se sastoji od stručnjaka koji dele zajednički cilj. Dok pokušavamo da obezbedimo održivu budučnost moramo da prioretizujemo energetsku efikasnost i zgrade kao najveće potrošaćae električne energije i generatore efekta staklene bašte.
Kada pogledama zapadni Balkan on je već dugo prioritet republike Slovačke iako je Slovačka postepeno pomerila fokus i na neke druge regione, Balkan je ostao u fokusu jer nas vezuje ista kultura. Proveli smo preko 50 saradnaja sa UNDPom. Koristimo različite alatke uključujući fond za konkurse, obezbeđujemo studije izuvodljivosti. Slovačka je podržala ovu konferenciju. Već je nekoliko stusija urađano na temu renoviranja zgrada i obnovljivih izvora energije. Zagrade mogu da asteknzu energetske sertifikate i da se renoviraju u skladu sa standardima energetske efikasnosti.
Tecuja Cubota, otpravnik poslova ad interim Ambasade Japana u Republici
- Velika mi je čast da učestvujem na prvom simpozijumu za balkanski region. Značaj ovog simpozijuma je prvo: što se bavi energetskom efikasnošću što je jedan od osnovnih preduslova zelene tranzicije. Drugo: što je energetska efikasnost u zgradama što je zajedničko pitanje za sve zemlje. I treće: što se simpozijum ne odnosi samo na jednu zemlju već za nekoliko zemalja i ceo region - rekao je Cubota i dodao:
- Važno je da se promoviše energetska efiklasnost ne samo u jednoj zemlji već i regionu. Japan je pokušao da unapredi energetsku efikasnost i vlada je odobrila mere za zelenu tranziciju. Japan ne promoviše samo sopstvenu zelenu tranziciju već pruža podršku zemljama koje ulažu napore na tom polju. Konkretno, Japan je izdvojio sredstva za UNDP inicijativu klimatskog obećanja koje je suština ovog simpozijuma. Pored toga pružmo podršku za adaptaciju na klimatske promene. Jedan od takvih projekata jeste postavljanje tri solarna panela na tri zgrade u Nišu. Moramo naglasiti da je uspeh povećanja energetske efikasnosti u najtešnjoj vezi sa svešću građana o ovom problemu.