U susret regionalnom stručnom simpozijumu „Energetska efikasnost zgrada u regionu Balkana+" ekipa Redakcije je intervjuisala jednog od učesnika, glavnog za investicije u infrastrukturu Srbije.
Novinar Kurir TV Saša Dobrijević razgovarao je sa Ridigerom Hartmanom, direktotom KfV kancelarije u Beogradu.
KfV podržava Srbiju u postizanju ciljeva i obaveza u vezi sa procesom pristupanja EU sa posebnim fokusom na klimu i energiju, kao i održivi razvoj urbane infrastrukture. Koja su vaša fokusna područja u Srbiji?
- Mi sebe zovemo klimatska banka nemačke vlade. Pratimo prioritete dve Vlade kada je reč o korporaciji razvoja I imamo dve jasne oblasti. Jedna je klimatska politika, a druga strana je ekonomski rast i poslovi. Kada pričamo o poslovima reč je o energetskoj efikasnosti tako da nismo fokusirani samo na klimu. Postoje dva programa I projekta na Kojima radimo sa srpskim partnerima. To je sistem razvoja održivosti, menadžment, a druga oblast je energija. Podržavamo srbiju više od dvadeset godina, tačnije 22 godine i energija je uvek bila u našem fokusu. U poslednjih par godina, unapređujemo obnovljive energije kao I efikasnosti energije. To je sve u cilju podrške ulaska Srbije u EU u zelenoj agendi i novim pravcima raznih oblasti, a jedna je svakako energetski paket. Energetska efikasnost je srž svega. To je zato što Srbija ide ka ekonomskom napretku. Cela priča je bazirana na uštedi energije. Jedan od najvažnijih sektora jesu zgrade. Zgrade u Srbiji su stare i do 50 godina I u to vreme nisu korišćeni materijali koji bi sačuvali energiju. Cilj je da se sačuva I do 40% energije.
Govoreći o energetskoj efikasnosti zgrada kao centru zelene agende Evrope, koji su vaši budući prioriteti?
- Budući projekti nisu različiti od trenutnih. Sarađujemo sa energetskim sektorom u Srbiji sa EPS-om i Elektromrežom Srbije, takođe sa ministarstvom javnog investiranja kao I sa ministarstvom rudarstva i energetike. Radimo na tri projekta trenutno. Fokusirani smo na javni sector. Jedan je sektor širom zemlje gde smo obezbedili pozajmicu od 35 milona evra plus nepovratna sredstva od Evropske unije, ministarstva za javne investicije koja se zove „Energetska efikasnost javnih zgrada”. Tu podrazumevamo škole bolnice i druge objekte. Cilj je da svaki objekat koji bude odrađen ima bar klasu C na lestvici energetske efikasnosti ili čak i više. Trenutno radimo na tom projektu u dve faze, a treća faza biće podmirena sa 50 miliona evra plus 25 miliona evra nepovratnih sredstava od EU. U totalu to je 110 miliona evra samo za energetsku efikasnost javnih objekata. Drugi projekat je ulaganje u Vojno medicinski centar - VMA. Mislim da će radovi početi ove godine i planira se preuređenje energetske efikasnosti cele zgrade. Najveći izazov će biti da se sve uradi dok svi sektori nesmetano rade u VMA. Očekuje se ušteda energije od 35 procenata. Takođe 300 miliona evra je planirano za manje objekte.
Šta predlažete da bude deo implementacije investicije u cilju razvoja tržišta?
- Efektna energetska ušteda mora da prođe kroz nekoliko mera razvoja. Potrebni su podsticaji, ali takođe podizanje javne svesti. Tu može da se sprovede skroman doprinos kroz tehničku podršku analizu informacija i slično. KfV obezbeđuje adekvatne finansijske planove bilo da je to kroz pozajmice ili grantove čime se podržava kako javni tako I privatni sector za mere energetske uštede. Već je mnogo toga urađeno u Srbiji. Imamo nacionalni klimatski i energetski plan sve do 2030. Godine. Kombinujemo napore, finansiranje I iskustvo kako bismo podržali Srbiju u energetskoj efikasnosti u budućnosti.
Zašto je važna regionalna akcija, kao i pred nama prvi regionalni stručni simpozijum „Energetska efikasnost zgrada u regionu Balkan+“?
- Podelio bih to pitanje. Prvo regionalne korporacije. Srbija je deo regije, a svi teže ka tome da postanu članice Evropske unije. Tako da to ima smisla. Sve te države imaju slične izazove. Moraju da ispune određene zahteve i kroz pregovore da dostignu pristup. Elektromreža Srbije će podržati transbalkan koridor - elektro mreža koja se na kraju sastavlja sa Rumunskom granicom, a ide kroz Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru sve do Italije kablovima kroz more. Tim projektom doprinosimo integraciju srpskog elektrosistema u sistem Evropske Unije. To je regionalni projekat i zato ima puno smisla da se napravi na ovaj način. Što se tiče konferencije sledeće nedelje srećan sam što smo pozvani i što ću biti u strušnom timu. Imamo puno partnera ovde u Srbiji koji rade slične stvari. Zato punio ima smisla da se podele iskustva na simpozijumu.
Kurir.rs/Saša Dobrijević