BEOGRAD - Vujadin Jovanov Vule mogao je da bude vrhunski fudbaler ali je rešio da svoj život usmeri ka selu jer je njegova ljubav prema životinjama ogromna.
Rođen je u Kovilju, u Vojvodini, gde je i školu završio. Odmalena je igrao fudbal koji ga je odveo i na teren FK Vojvodine. Ali kada je 2011. godine u njegovoj porodici kupljen konj - to je presudilo da travu fudbalskog terena zameni onom na pašnjacima i livadama.
- Voleo sam sport, igrao sam u Vojvodini, nisam bio loš igrač... Svaki igrač sebe hvali ali nisam bio loš... Nisam nastavio dalje, malo sam zahladneo, zvao me trener, kaže Vule dođi malo na treninge ali ja sam kupio kobilu i počeo da jašem svaki dan, i to je to - Kaže Vujadin, mlad čovek, koji kaže da ga više nije vuklo da ode sa sela u grad i da tamo igra fudbal, pa je tako tu priču završio.
Prelomni trenutak bio je 2011, kad je kupio svog prvog konja. Očigledno mu je to u genima, jer mu je deda bio konjar, a kaže i da je tata držao konje iz zadovoljstva.
U TV serijalu "Povratak na selo" javnog servisa RTV Vojvodine, Vujadin je pokazao i kako se konju stavlja ular, kako se upreže, šta su kajasi, am i žvale, kao i ruda. Pojasnio je i kako se kače rakunice, što mnogi mladi ne znaju ni kako izgledaju niti šta su uopšte.
Nesuđeni fudbaler vodi pravi domaćinski seoski život, ustaje rano i prvo ide u štalu, napoji konje, nahrani, detelina, sve po redu... trenira ih.
Slobodnog vremena nema, niti ga želi jer je navikao da radi i kaže konj je njemu broj 1, uvek. U štali je stalno, a kad je izrazito ružno vreme tog dana možda nema treninga ali tu je timarenje, kupanje konja, jer posla ima uvek.
Naglašava da sa konjem mora da se radi svaki dan, jer što više trenira, bolji je, a ne valja ni da konj stoji zbog njegovih nogu i zdravlja.
Dok se kobila zagreje ide samo u korak, a posle menja ritam. Vujadin kaže da upreegne skoro svaki dan i da mu je to najlepše, tad je sam, smiren, i ode do atara da se malo voza jer po selu to ređe radi pošto beton ubija konju noge i da za to njega nije zdravo.
Naučio je da jaše, kaže, još u pelenama, ima čak i sliku, a u njegovoj porodici nekada davno u štali je bilo i po dvadesetak godina. Kaže i da mu je najlepše kad se na Badnji dan na konjima on i komšije upute po badnjak, kao i svi običaji sutradan na Božić kad se po selu takođe sve obavlja na konjima ili fijakerom.
Vujadin je mlad, ali pravi domaćin - već je oženjen i ima i sinčića, a i seoska deca ga obožavaju i stalno mu traže da ih vozi, a Vule ih nikad ne odbija.
Kaže i da je sad sramota što mnoga deca u Srbiji ne znaju šta je krava, a šta koza ili ovca, niti razlikuju kozu od ovce. U šali je kazao i da je za kameru malo pokazao i kako se driftuje sa zapregom na snegu.
Vujadin je pokazao i poseban par konja u svojoj štali - kobilu i mužjaka holandskog paradnog konja, rasu za koju kaže da je temperamentna, ali izuzetno pametna.
Kurir.rs/RTV Vojvodine/Povratak na selo