Kada ljudi čuju reč "spremačica", mnogi od njih odmah pomisle na "jadnu i izmučenu ženu" koja sa higijenskim rukavicama drži džoger i briše pločice u hodniku zgrade. Često, neki ni ne pomišljaju da rade ovaj posao jer je naporan i neprijatan, ali verovali ili ne, osobe koje se bave ovim zanimanjem mogu mesečno da zarade i do 120.000 dinara. Primer je Marica Simić (51) iz Beograda koja se ovim poslom bavi već 12 godina i koja je, kako kaže, među najtraženijim spremačicama, a posla toliko ima, da ga zakazuje i dva meseca unapred. Ovo je njena priča.
„Ne možemo svi da budemo lekari, ali bogami, ne mogu ni spremači“, bilo je prvo što je Marica rekla, a onda je dodala:
„Nažalost, mnogi se postide kada vide spremačicu, ona u njihovim očima izaziva sažaljenje, ali meni ni posle ovoliko godina nije jasno zašto je to tako kada, konkretno ja, volim svoj posao, uživam u njemu i zaradim isto, ako ne i više od onog koji sedi u kancelariji i čačka kompjuter“.
Marica otprilike mesečno zaradi oko 1.000 evra, a zapravo sve zavisi od toga koliko zakaže klijenata. Nije joj prioritet da „spadne s nogu“, pa pošto je sada razvila svoj biznis, onda ne preteruje u tome.
„Zakažem onoliko klijenata koliko meni odgovara i uglavnom su sve stalni, retko prihvatam nove jer nema potrebe za tim. Što se tiče cene, ona je različita, u zavisnosti od kvadrature stana i da li je u pitanju generalno čišćenje ili redovno osnovno nedeljno održavanje stana. Kad jednom uradite generalku, lakše je održavati postojeće stanje i zato je ta usluga najtraženija“.
Pošto je ostala bez posla kada se zatvorila mala trgovinska radnja u kojoj je radila desetak godina, komšinica ju je pitala da li bi želela da očisti jedan prostor koji je trebalo da bude pretvoren u kafić.
„Naravno, zašto da ne. Ionako sam bila bez posla. Kada sam otišla da čistim, na stolu je bio sav potreban materijal – različita dezinfekciona sredstva, krpice, metla, džoger, prskalice, apsolutno sve. Pustila sam muziku na telefonu i očistila sve u roku od tri sata. Gazda lokala mi je dao duplu dnevnicu, sećam se, rekao je da kada je video da nema otisaka na bravi, bilo mu je jasno da sam brisala ‘u sitne detalje’. Tada sam odlučila da mi sestričina odštampa oglas na kom ću nuditi usluge čišćenja“, priseća se Marica u razgovoru za Novu.
Kada nam je rekla da ovaj posao nije za svakoga, Marica je zapravo mislila na perfektnost.
„Ja sam po prirodi takva, volim sve da uradim do sitnih detalja i prosto ne može nikada ništa da mi promakne. A to su, kasnije i uočili moje gazde u Švajcarskoj“.
Malo po malo, Maricu su počeli da traže svi u komšiluku i da je preporučuju drugima, a kada je rešila da iste godine ode kod sestre u Švajcarsku – onda je, kako kaže, videla blagodeti ovog posla.
„Moja sestra godinama radi kao spremačica-sobarica u Švajcarskoj, održava nekoliko apartmana i toliko ima posla, da je to nemoguće. Provela sam tri meseca sa njom i uverila sam se. Čistila sam od 9 do dva popodne i dobila sam 210 evra. Sećam se kao da je juče bilo. Od tada, svake godine preko zime sam u Švajcarskoj“.
Jedino ju je nerviralo kada ju je gazdarica proveravala, a to je u Švajcarskoj, barem ovde gde je radila, obavezno.
„Za pet sati mogu da očistim dva jednoiposobna apartmana. Pustim muziku na telefonu, dobijem od njih kolica sa potrebnim materijalom za čišćenje i bacim se na posao. Niko me ne uznemirava, niti nadgleda dok radim. Ali kada završim, pritisnem dugme pored vrata i gazdarica dođe. Čučne, klekne, pa se podigne na prstima, ama baš svaki kutak pregleda krajem oka jesam li dobro izbrisala prašinu. A ako ugleda makar jednu dlaku na inventaru, vraća me na sam početak. Majke mi. Bilo je i toga, priznajem, ali čovek se na sve navikne“.
Marica je tako ostala u Švajcarskoj tri meseca i zaradila oko 15.000 evra. Pored čišćenja apartmana, prijavila se i za bonus posao – peglanje posteljine.
„Peglanje je najteže, kičma vam otpada od stajanja, a posteljini nikad kraja. Međutim, taj posao se plaćao istao kao i kada čistim apartmane, pa zašto onda ne bih zaradila dodatno“.
Kada se vratila u Srbiju, Marica je u potpunosti razvila svoj biznis.
„Ako hoćemo da zarađujemo za život od spremanja tuđih kuća, stanova i kancelarija, moramo uvek biti kao prvog dana, jer najvažnije je opravdati očekivanja. Dakle, ne mogu danas lepo da očistim, a sutra ofrlje. Takođe, specifičnost ovog posla ogleda se i u tome što na neki način zalazimo u intimu ljudi, pa im je od izuzetne važnosti da mogu da imaju poverenja u vas. Na primer, dešavalo se da gosti stignu, a ja sam još uvek u sobi. Pozdravim ih na početku i onda se pravim da ih više ne vidim“.
Naplata po kvadraturi rezervisana za dugoročnije angažmane
Pored najrasprostranjenije naplate čišćenja po satu, postoji i naplata po kvadraturi prostorije, a cenovnike ove vrste prave najčešće čistačice koje ostvaruju dugoročnu saradnju sa klijentima, pa se dogovori prave na mesečnom nivou.
Što je kvadratura manja, to je i cena niža, a na povoljnost utiče i broj angažovanja u toku jednog meseca.
Tako, na primer, za čišćenje stana od 50 do 55 kvadrata ukoliko se čisti četiri puta mesečno treba izdvojiti oko 3.500 dinara po čišćenju. Za duplo manje, tačnije za dva čišćenja mesečno treba izdvojiti 5.000 dinara po čišćenju. Na mesečnom nivou to znači da će za dva čišćenja platiti 10.000 dinara, a za četiri čišćenja 14.000 dinara.
U nekim varijantama postoji i mogućnost pretplate na tri meseca, a u tom slučaju može da se uštedi oko 4.000 dinara.
Porastom kvadrature rastu i cene, pa za pet do deset kvadrata više, pojedinačno čišćenje dođe oko 500 dinara skuplje. Spremačici koja posluje na ovaj način dovoljno je sedam redovnih klijenata da zarađuje oko 100.000 dinara mesečno, a ukoliko ih je više, ta zarada postaje značajno ozbiljnija.
Ipak, nemali je broj onih kojima usluga čišćenja stana ne treba redovno, već samo periodično ili u specifičnijim životnim okolnostima.
(Kurir.rs/Nova)