Od 1. maja cena električne energije i gasa u Srbiji će biti viša nego sada, a prosečan račun za struju od maja biće veći za oko 300 dinara. Zvanično struja ide gore za osam odsto dok će gas biti skuplji za 10 procenata. Iz Vlade navode da će i pored poskupljenja struja i dalje biti najjeftinija u Evropi. Da li će ovo, iako najavljeno poskupljenje, izazvati novi talas skoka cena osnovnih životnih namirnica pitanje je koje postavljaju mnogi građani Srbije.
Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta u Beogradu smatra da se poskupljenje struje i gasa neće odraziti na druga poskupljenja, jer je to već ukalkusano u sadašnje cene.
- Mislim da neće biti indirektnih efekata, pošto je rast cena struje i gasa ranije najavljen. Uz sve to imamo neke dodatne brane u porastu cena kao što su redukcija realne tražnje i restriktivna monetarna politika - kaže naš sagovornik. - Očekujem da ćemo uprkos tom povećanju narednih meseci ući u jednu međugodišnju putanju obaranja inflacije.
Profesor Nikolić navodi da čak i ako posmatramo ukupan uvoz, odnosno cene uvozne robe, sve je sada niže nego u istom periodu prošle godine:
- Došlo je do preokreta, odnosno smanjivanja inflacije. Međutim, koliko će cene ići dole to je pitanje, ali činjenica je da smo inflacioni vrh već dostigli. To su umirujuće vesti za građane Srbije, a lepe bi bile da tražnja počne da raste i da plate mogu da budu brže od inflacije.
On dalje objašnjava da se procene o smirivanju inflacije odnose samo na međugodišnji indeks i da nije realno očekivati da će iznosi u prodavnicama biti niže od sadašnjih.
- Imali smo nešto viši ili brži rast cena prehrambenih proizvoda nego druge zemlje, a zbog sastava naše potrošačke korpe u kojoj hrana dominira sa 30 odsto, to se odrazilo i na ukupnu inflaciju - smatra Nikolić. - Što se tiče rasta cena osnovnih životnih namirnica u narednom periodu, mislim da će situacija biti nešto bolja. Vidimo da se stabilizovao ovaj segment, odnosno grupa proizvoda koja se tiče hrane i pića. Oni sada blago idu gore, ali ne kao prošle godine, kada je međugodišnji rast u pojedinim segmentima beležio i više od 40 procenata. Tu su prednjačili, recimo, mleko i jaja.
CENE DIŽU ĐUTURE
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da je teško prognozirati kolika poskupljenja će izazvati nova cena struje, ali nema dileme da će uticati na više iznose drugih proizvoda.
- Neko ko može da proda robu, ima dobru poziciju na tržištu, nema konkurenciju, on je već i đuture povećao pre novog cenovnika EPS-a. Oni koji se bore za kupce oni to ne rade, ali , nažalost, većina za svaki slučaj poveća. Logično je da onaj ko koristi struju za proizvodnju moraće da diže cenu, ali pitanje je šta ako mu onda padne tražnja. Električna energija je jedan od osnovnih troškova koji utiče na druga poskupljenja, što, recimo, ne možemo da kažemo za pelet.
Na poskupljenje struje Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije gleda iz dva ugla. Prvi je, da je realno da će svaki dodatni dinar dat na račune u ovakvoj situaciji uticati na džep potrošača, a drugi je da moramo da budemo realni i kažemo da su cene struje i gasa i dalje u Srbiji najniže u Evropi.
- Neophodno je da sistem socijalne karte zaživi i da konačno znamo kome treba da se da pomoć. Milsim da nekima treba propisati i višu cenu struje od postojeće, pre svega onima koji stalno ulaze u crvenu zonu. Međutim, ko nema za njega mora da bude niža. S druge strane, ova poskupljenja ne utiču isto na ljude u ruralnim i u urbanim delovima zemlje - kaže naš sagovornik.
NAJSKUPLJE U VELIKIM GRADOVIMA
Papović navodi da iako nema razloga za novim poskupljenjima, ali biće onih koji će probati da podignu cene drugih proizvoda opravdavajući svoj potez novom cenom struje:
- Nažalost, niko više ni ne pita zašto one svakodnevno rastu. Slično je bilo i kada je gorivo poskupljivalo, svi su uračunavali dodatni trošak, ali nisu spustili cene kada je ono pojeftinilo. Sve je na našem tržištu vrlo nelogično, ali samo zdrava konkurencija može da nam pomogne. Primera radi, izuzetno su velike razlike u ceni istog proizvoda širom Srbije u istom trgovinskom lancu. Nejasno je zašto, recimo, u Beogradu i Prokuplju sada paradajz ne košta isto. Ali, to znaju trgovci koji su procenili platežnu sposobnost potrošača. Tako će biti i ovog puta, pa će tako u većim gradovima ponovo žešće udariti po džep građana.
kurir.rs/ J. Ž. Skenderija