Diplomirao na Ekonomskom fakultetu za samo dve godine i osam meseci. Preduzeće čije ime mlađima čudno zvuči jer ne znaju šta znači pravilo je i poznate čokolade, a sad prodaje pogon za bombone
BEOGRAD - Zvanično se penzionisao pre nešto više od osam godina, ali aktovku nikad nije okačio o klin. Jednom biznismen, uvek biznismen.
Fabrici nameštaja iz Vranja "Simo Pogačarević" sada već daleke 1960. i neke skratio je naziv u "Simpo" koji je potom postao poznat širom nekadašnje Jugoslavije. Tad nije očekivao da će to ime vremenom postati i njegov neodvojivi nadimak.
Dragomira Dragana Tomića (86) i dan-danas svi znaju kao - Dragan Simpo. Najviše zbog toga što je punih 50 godina bio na čelu te kompanije sa juga Srbije i što je od nje u jednom periodu stvorio nadaleko čuveni srpski brend.
Iako je tokom devedesetih čak šest godina bio ministar i prvi potpredsednik u Vladi Srbije, a punih 20 godina i poslanik u Saveznoj skupštini SFRJ, sebe je uvek smatrao isključivo privrednikom, a ne političarem.
Povod da ga se setimo jeste taj što se u Bujanovcu prodaje fabrika bombona Kondiva. Naime, Simpo ad iz Vranja oglasio je treću prodaju nepokretne imovine privrednog društva Kondiva doo iz Bujanovca, koja se nalazi u selu Žbevac po početnoj ceni od 504,3 miliona dinara. Čine je fabrika bombona i objekat prehrambene industrije i proizvodnje pića, kao i elektro radionica, građevinsko zemljište, oprema, nameštaj. Otvaranje ponuda će se održati 26. aprila 2023. godine, javlja Ekapija.
Inače, "Simpo" je decenijama bio sinonim za Dragana Tomića, ali i Tomić za tu kompaniju. Zvanično se penzionisao pre više od osam godina, ali ni tada aktovku nije okačio o klin.
Nastavio je da se bavi biznisom, ali nije podizao nove fabrike nego se bavio konsaltingom. Otvorio je firmu za savetovanje privrednika, ali kako je za Novosti izjavio pre nepune dve godine to je već tada bilo u fazi gašenja.
Živi u Beogradu, u koji se doselio davne 1974. godine, kako bi lakše mogao da putuje i održava kontakte sa stranim partnerima. U to doba mnogi nisu želeli da dođu na sastanke u Vranje, u kojem tad nije bilo ni hotela. Ipak, u svoje Vranje danas, navodi, retko odlazi.
- Nedavno sam bio, nažalost, na sahrani moje prve sekretarice. Preminula je u 58. godini, a ja nisam mogao da ne odem na taj ispraćaj - priča Tomić. - Inače kad sam u Vranju, ja ne mogu sam sa nekim od rodbine da sednem u restoran na ručak, odmah se tu primaknu stolovi i skupi deset do 20 ljudi. Išao sam sa jednim rođakom na sahranu, a on mi kaže: "Da smo krenuli glavnom ulicom, ne bismo mogli da prođemo za dva sata". Mnogo ljudi mi priđe da se pozdravi i popriča, izjavio je u razgovoru za Večernje novosti pre otprilike godinu i po dana.
Tad je rekao i da je ponosan na "Simpo" i ceo posao bez obzira na sve nedaće koje su se tokom decenija dešavale:
- U najboljim danima "Simpo" je imao 7.000 radnika, koliko nijedna fabrika nameštaja u svetu. Moj životni cilj je bio da se otvori što više radnih mesta i da se eliminiše to siromaštvo na jugu i zaustavi iseljavanje stanovništva. Nisam se bavio samo nameštajem. Za sve te godine u vranjskom kraju izgradio sam više od 50 fabrika. Prva flaširana voda koja je počela da se prodaje je "rosa", a tu sam fabriku ja napravio. Došao mi čovek koji je otkrio taj izvor i kaže: "Dragane, sa 50 ljudi sam pričao i niko neće da prihvati". Bio embargo, a ja uspem da uvezem opremu iz Italije i Francuske. Pljuštale su tada kritike sa svih strana, ko će da kupi flaširanu vodu, kad je ima na česmi. Otvorena je fabrika 1998. godine, a posle dve godine rada kupila ju je "Koka-kola". Tomić je i danas ponosan što je takav brend doveo u Surdulicu.
Kaže da ne može bez obaveza, niti da prestane da radi bez obzira na to što je u penziji, jer ga mnogo ljudi zove za razne savete.
- Kad ceo život radiš, ne možeš onda odjednom da prestaneš. Ja sam imao dvanaestočasovno radno vreme. I kad sam bio u Vladi, završim posao, pa se preselim u kancelarije "Simpa". Nedavno sam na moru upoznao mlađeg čoveka iz Beograda, koji je pokrenuo firmu i pravi zaštitnu odeću. Kad sam se vratio u Beograd odmah sutradan me zvao da se nađemo. Više ne idem u kancelariju, već se sa ljudima sastajem po restoranima. Opuštenije je, ispričao je Dragan Simpo krajem leta 2021. godine.
Tomić je 2021. ispričao i da je u to neko vreme ostao bez vozača: Tad mi dođe moj prvi vozač Ratko i kaže: "Čuo sam da vam je otišao vozač, pa da znate ja sam tu". Ja mu kažem, s obzirom na to kolika mi je penzija ne verujem da će ti odgovarati plata. A on će: "Tu sam šta god da treba, vi ste me platili za sto godina". Lepo je to čuti, ispričao je tada Tomić.
Dragan Tomić Simpo bio je svojevremeno jedan od najpoznatijih privrednika Balkana, a u više navrata je od strane stručnih žirija, kao i najšire javnosti biran za najuspešnijeg menadžera bivše Jugoslavije. Rođen je 1937. godine. Osnovnu školu je završio u Bujanovcu, a srednju ekonomsku u Vranju. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Skoplju za samo dve godine i osam meseci. Dragan Tomić je tokom svoje karijere obavljao brojne funkcije u privredi.
Po završenoj srednjoj školi počinje da radi u Opštini Vranje u Upravi za investicije i razvoj, a na projektima iz te oblasti bio je od strane opštine angažovan i tokom studija. U Simpo dolazi 1963. godine, na mesto referenta za plan i analizu. Na čelu Simpa je od 1967. godine, prvo kao generalni drektor, a onda i kao predsednik kompanije. Pod njegovim rukovodstvom, Simpo je od fabrike pred stečajem, koja je zapošljavala 400 radnika, prerastao u najvećeg proizvođača svih vrsta nameštaja u jugoistočnoj Evropi, koji ima oko 5.000 zaposlenih.
Lepa Edit je sa srpskim biznismenom decenijama u braku
Supruga Dragana Tomića, bivšeg direktora kompanije "Simpo", viđena je u javnosti pre pet godina na beogradskoj premijeri jednog domaćeg filma.
Edit i Dragan venčali su se 1993. godine i imaju dve ćerke. Pre udaje godinama je, posle završetka studija arhitektuire, živela u Austriji. Odrasla je u Brnu, za detinjstvo je vežu najlepše uspomene. U Srbiju ju je dovela upravo ljubav sa Draganom, pisala je Blic žena 2017. godine.
"S mojim budućim suprugom upoznala sam se na sajmu nameštaja u Brnu. Susret s Draganom Tomićem, predsednikom kompanije 'Simpo', bio je za mene prva velika prekretnica u životu. Bio je to susret sa čovekom koji ima beskrajan životni optimizam, human odnos prema ljudima, maksimalnu hrabrost i profesionalnost u poslu, ozbiljnost i analitičnost u rešavanju životnih i poslovnih situacija!
Danas su moji principi bliski njegovim: stajati obema nogama na zemlji, biti jasan samom sebi, biti zadovoljan. Biti uporan, ne živeti u oblacima. To je bio i susret sa čovekom koji je radio 12 i više sati dnevno. Tada mi je to bilo tada neverovatno. Dan danas Dragan radi od jutra do mraka, ali danas ga potpuno razumem. Ako čovek hoće nešto da stvori, mora tako", rekla je Edit 2008. za "Boni online".
Edit koja je uspešno uređivala magazin o enterijeru, a zatim bila na visokoj poziciji u kompaniji "Simpo", u intervjuu je ispričala da su se u njenom životu nakon rođenja dece prioriteti promenili, pa su ćerke postale najvažnije.
Otkrila je i zanimljive detalje o svom odnosu sa suprugom.
"Dragan i ja veoma često poslovno izlazimo i putujemo. Praktično nemamo vremena za relaksaciju, i ponekad najradije nigde ne bih išla na godišnji odmor, već bih volela samo da sedim opušteno u bašti kod kuće, i da tako napunim baterije. Naš brak dobro funkcioniše. Moj suprug je Vaga, a ja Ovan. Kažu da je to kompatibilna konstelacija. Veoma mi prija njegova smirenost, kao i njegova brzina reagovanja i hrabrost u poslu. On nikad ne plane, nema naglih nepromišljenosti".
Kurir.rs/SĐP/Youtube/Večernje novosti/Blic žena