Krediti u dinarima opet idu gore i tako će biti sve dok inflacija ne bude niža od vrednosti referentne kamatne stope. Tek kada inflacija bude na nivou jedan do dva procenta, moći ćemo da govorimo o isplativosti zaduživanja u Srbiji, odnosno o smanjenju kreditnih rata, prokomentarisao je za "Kurir", profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić odluku Izvršnog odbora NBS da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6 odsto.
- Svima koji imaju kredite sa promenljivom kamatnom stopom u dinarima, nažalost, rate zajma biće veće i treba naglasiti da ovo povećanje neće biti poslednje - kaće prof. Savić.
On podseća da je referentna kamatna stopa dugo godina iznosila svega jedan odsto, a Euribor je bio negativan, pa su i krediti u našim bankama bili isplativi.
Inflacija je, prema proceni stručnjaka, u Srbiji prilično visoka i objektivno i relativno - u poređenju sa drugim zemljama. Pre svega sa onima iz Evropske unije, a referentna kamatna stopa je ključan metod kojim, uz devizni kurs, NBS može da utiče na inflaciju. Ona obezvređuje plate i primanja zaposlenih, povećava troškove poslovanja privrede i smanjuje konkurentnost naših kompanija.
Vladan Vasić, finansijski konsultant, kaže za "Kurir" da ovo povećanje nije ni približno onim koja su postojala pre petnaesetak godina kada su išla do 12 ili čak 14 odsto.
- Ovo sada nije ništa drastično i bilo je više nego očekivano - kaže Vasić. - Mislim da je 13. za godinu dana. Moguće je da će se to preliti i na kamatnu stopu banaka, pa će inflacija na kraju godine dostići planirani nivo između osam i 11 odsto.
Vasić naglašava da dok se inflacija ne obuzda, NBS će morati da interveniše.
To potvrđuju i u ovoj finansijskoj instituciji i naglašavaju da je pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor procenio da je potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije.
- Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti - kažu u NBS.
Ukupna inflacija u Srbiji je, po zvaničnim podacima, u februaru iznosila 16,1 odsto međugodišnje, što je u skladu sa iznetim projekcijama NBS za prvo tromesečje. Kao i do sada oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi se na rast cena hrane i energenata, na koji mere monetarne politike imaju ograničen efekat, jer je njihov rast u najvećoj meri posledica dešavanja u međunarodnom okruženju.
kurir.rs/ J. Ž. S.