U Srbiji ukupno ima 5,1 milion hektara poljoprivrednog zemljišta, od toga privatnici drže 4,1 miliona hektara, dok se u zemlji zaista obrađuje ukupno 3,476 miliona hektara, ukazao je agroekonomski analitičar Branislav Gulan.
On je naveo da u poslednjih nekoliko godina nije došlo do značajnije promene cene zakupa poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, i ona se kreće između 200 i 250 evra po hektaru.
- U Srbiji imamo oko 510.000 hektara državnog zemljišta, od kojeg je oko 210.000 hektara slobodno, a ostalo država daje u zakup. To je jeftinije u odnosu na ono što nude privatnici, ali svakako varira u odnosu na mesto gde se nalazi - da li je prva linija (pored puta) ili negde dalje. Imamo oko 400.000 do 600.000 hektara neobrađene zemlje, dok privatnici drže 4,1 miliona hektara obradivog zemljišta. Ukupno se obrađuje, odnosno koristi 3,476 miliona hektara - objasnio je Gulan za portal Bznis.rs.
Obrt kapitala
On je naglasio da poljoprivredno zemljište u zakup obično daju stariji ljudi koji više ne mogu da ga obrađuju ili naslednici, ali i crkva.
- Crkvi je vraćeno oko 80.000 hektara i ona najveći deo daje u zakup. Recimo, jedan monah i dve monahinje u manastiru ne mogu sami da rade. U Sremu imamo 16 manastira i svima je vraćena zemlja. Takođe, vremenom se povećavaju i površine koje se daju u zakup, jer je nama prosečna starost vlasnika zemljišta iznad 65 godina. Od ukupno 565.000 gazdinstava u Srbiji njih 217.623 su veličine do dva hektara - navodi Gulan.
On dodaje da je broj gazdinstava u poslednjih 10 godina opao za više od 60.000, pošto ih je 2011. bilo 630.000.
- Oni koji obrađuju zemljište imaju prihod po hektaru oko 1.000 dolara, što je jako nisko, jer u Evropi ta zarada ide do 26.000 dolara. To važi za Dansku, Holandiju i ceo nordijski sistem, i mi ne možemo sa 1.000 dolara nigde da budemo konkurentni. Problem je u obrtanju kapitala. U svetu se to radi na svakih nedelju dana, tako da oni godišnje obrću kapital 52 puta, a mi čekamo da rode pšenica ili kukuruz i kapital se obrne dva do tri puta. Tu je razlika između bogatih seljaka u svetu i naših siromašnih - naglasio je Gulan.
Prema njegovim rečima, ne zakupljuje mnogo stranaca domaće zemljište - otprilike 130.000 hektara su pre dve godine držali u zakupu, i to najviše u Vojvodini.
Cene zakupa u EU
Inače, u zemljama Evropske unije godišnje cene zakupa jednog hektara poljoprivrednog zemljišta značajno variraju od zemlje do regiona. Ne poseduju svi farmeri zemlju koju obrađuju, a mnogi se odlučuju za izdavanje u zakup.
Iznajmljivanje jednog hektara obradivog zemljišta ili trajnog travnjaka kretalo se od 62 evra u Slovačkoj do 836 evra u proseku u Holandiji, prenosi Biznis.rs pozivajući se na podatke Eurostata.
Među regionima EU, iznajmljivanje jednog hektara poljoprivrednog zemljišta 2021. godine je bilo najskuplje u holandskom regionu Flevoland - 1.721 evro po hektaru, zatim na Kanarskim ostrvima u Španiji - 1.119 evra po ha, i na Atici u Grčkoj - 927 evra po hektaru.
Prema podacima iz 2020. godine, italijanska Venecija Đulija je sa 1.714 evra po hektaru bila među regionima sa najvišim cenama zakupa.
U 2021. su cene bile najniže u švedskim regionima Melersta Norland i Ovre Norland, gde je cena bila 25 evra po hektaru, a zatim Vihodne Slovensko u Slovačkoj sa 42 evra. Trajni travnjaci su glavna upotreba poljoprivrednog zemljišta u tim regionima.
Zakupnina za jedan hektar trajnog travnjaka u 2021. godini kretala se od 39 evra u proseku u Slovačkoj do 337 evra u Irskoj, u poređenju sa cenama zakupa obradivog zemljišta koje su u ove dve zemlje varirale između 79 i 466 evra.
Kurir.rs/Biznis.rs