Manjak radne snage naročito u sektoru građevinarstva i zanatskim delatnostima razlog je što sve veći broj radnika iz dalekih zemalja dolazi u Srbiju.
Preduzeća kažu da čekaju i po nekoliko meseci da se završe adiministrativne procedure da bi zaposlili stranca. Iz kojih sve zemalja dolaze, koje poslove obavljaju i zašto je sve manje naših radnika na tim pozicijama istraživala je novinarka Kurir TV Ana Silađi.
Dok naši majstori, u potrazi za boljim uslovima život i rada gravitiraju ka zemljama Zapada, vozači iz Šri Lanke, dostavljači iz Uzbekistana i građevinski radnici iz Indije postaju naša realnost.
Od 35.000 stranih stranih radnika najviše radnih dozvola izdato je državljanima Kine. Na drugom mestu su radnici iz Rusije, zatim Turske i Indije. Osim zemalja regiona na listi najčešće uvezenih radnika su i Kubanci.
- Ne možete da uvezete radnu snagu ukoliko ne dokažete da imate deficit određenih kadrova naročito na našem tržištu, to je prvi preduslov da uopšte možete da podnesete zahtev kao zemlja da su vam potrebni određeni kvalifikovani radnici iz ionostranih zemalja tu se onda traže radnici iz stranih zemalja najčešće su zemlje sa Istoka I mi smo nekom Zapad i mi smo nekom razvijenija zemlja - kaže Miloš Turinski iz Infostuda.
Poslednje dve godine dostavljači hrane su među najtraženijim zanimanjima, a među njima su vozači, ugostitelji, frizeri, automehaničari, stolari i građevinci. Ekonomisti objašnjavaju da je kretanje na tržištu rada prirodan proces.
- Verujem da su to bolji uslovi rada, veća naknada, oni brzo uče jezik, to su vrlo inteligentni I preduzimljivi građani, mislim da je i Srbija lepa zemlja, da su naši građani poznati po tome da umeju da iskažu dobrodošlicu, lepa klima, lepe prirodne lepote, tako da jedan dobar miks jedan dobar paket - smatra ekonomista Miloš Rabrenović.
Do kraja godine, prema procenama stiže još 100.000 stranih radnika. Zato nemojte da vas začudi ako sledeći put u lokalnom kafiću piće poručite na engleskom jeziku.
Kurir.rs/Ana Silađi