POMOĆNI RADNIK NA GRADILIŠTU SAD ZARAĐUJE KAO DOKTOR: Dnevnice otišle u nebesa, gradi se na sve strane, a majstora sve manje

Shutterstock

Sa hirurškom preciznošću dobar majstor će otkloniti svaki kvar. ko ga nađe prinuđen je da dugo čeka. Nedostaju majstori svih struka. Mnoge škole koje su ih obrazovale ukinule su određene smerove. Nedostatak majstora jedan je od gorućih problema domaće privrede.

Dobri majstori su uvek bili na ceni, a uskoro bi mogli da ih plaćamo suvim zlatom, ali ih neće biti. To mišljenje dele i stručnjaci. Višemesečno čekanje na popravke u kući i vodoinstalateri i auto-mehaničari koji su plaćeni kao hirurzi najbolje ilustruju problem nedostatka zanatlija.

Razlozi su brojni. Od odlaska u zemlje zapadne Evrope do nezainteresovanosti mladih da se školuju za ta zanimanja.

- Danas je veoma teško naći i dobrog majstora i pomoćnog radnika. I za velike novce ljudi se odlučuju da idu preko. Majstorska dnevnica je od 5.000 pa ide i 6.500 dnevno. Dnevnica pomoćnog radnika je od 3.500-4.500 dinara - kaže majstor-fasader Samir Karić.

Širom zemlje u mnogim tehničkim i građevinskim školama više i ne postoje smerovi kao što su auto-mehaničar, armirač, zidar-fasader... Razlog je loše interesovanje đaka.

- Decu je sramota da upisuju trogodišnje zanatske smerove. Jednostavno je to nestalo. Privredna komora Srbije bi trebalo da učestvuje u tome pa bi trebalo sad da se građevinska preduzeća javljaju da uzimaju te mlade ljude iz škole koji će se obučavati na gradilištu, ali njih nema. Dualno obrazovanje je lepo zamišljeno, ali nije dobar put kako bi se zadržali radnici - kaže predsednik Sindikata radnika građevinarstva Saša Torlaković.

Na gradilištima u Srbiji sve je više radnika iz Severne Makedonije, Albanije, Azerbejdžana, Tadžikistana, Turske... Domaćih je sve manje.

OPASNOST OD PRIUČENIH MAJSTORA

- Treba porazmisliti, kao država, kako da se nađe stimulans i kako da se privuče ta radna snaga da ovde ostane, jer to se posle odliva, ne samo na građavinsku industriju, nego i na neke druge. S druge strane, primećujemo da su ljudi krenuli honorarno da se bave ovim poslovima, a tu se sad postavlja pitanje njihove stručnosti - kaže Jasmina Radovanović iz NALED-a.

- Majstori najčešće odlaze u Zapadnu Evropu, Nemačku i Austriju. Najviše u Nemačku - kaže Karić.

Prema procenama Privredne komore Srbije i različitih strukovnih udruženja nedostaje nam najmanje 30.000 majstora svih profila, a obim posla se svakodnevno povećava.

(Kurir.rs/RTS)